"Pijanac traži ključeve ispod ulične svetiljke, ne zato što ih je tu izgubio, već zato što je tamo svetlo". Tako, kaže psiholog Dobrinka Kuzmanović, izgleda i pokušaj da se samo zabranom društvenih mreža reši bezbednost dece na internetu.
Oglas
Australija je zabranila korišćenje društvenih mreža za mlađe od 16 godina, Turska do 15. Dok neke evropske zemlje pojedinačno rade na tome, EU raspravlja o “Kids aktu“ kojim se planira regulisanje upotrebe društvenih mreža za adolescente. Po tom predlogu mreže bi u EU bile zabranjene deci do 13. godine, tinejdžerima do 15. godine bi bio ograničen pristup na sat vremena dnevno, a posle 15. dozvoljen.
Istovremeno, prva istraživanja digitalnog regulatora interneta “ISejfti” pokazuju da je osam od 10 autralijskih tinejdžera nastavilo da koristi društvene mreže i tri meseca nakon stupanja zakona na snagu, jer tehnološke kompanije nisu efikasno sprovele proveru starosti.
Da li su zabrane najbolje rešenje, koliko su efikasne i šta bi moglo da bude optimalno rešenje za portal N1 priča Dobrinka Kuzmanović, psiholog i profesorka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
N1: Da li su zabrane najbolje rešenje?
Samo uvođenje zabrane korišćenja je relativno laka i politički popularna mera. Ne samo da nije najbolje rešenje, zabrana uopšte nije dobro rešenje.
Zašto?
Podseća me na poznatu anegdotu o pijancu koji traži izgubljene ključeve ispod ulične svetiljke. Kada ga prolaznik pita da li je baš tu izgubio ključeve, on odgovara da nije, ali da ih tu traži zato što je tu svetlo.
Čini mi se da nešto slično radimo i kada pokušavamo da problem bezbednosti dece na internetu rešimo zabranom pristupa društvenim mrežama. Rešenje tražimo tamo gde ga je najlakše sprovesti, a ne tamo gde se nalazi suština problema. Sklanjanjem dece sa društvenih mreža ne otklanjamo uzroke rizika. Takav pristup dugoročno ne rešava problem”.
Uzrok problema leži u tehnološkim kompanijama koje ciljano plasiraju štetan i razvojno neprimeren sadržaj deci i koje su dizajnirane tako da “zarobljavaju” njihovu pažnju zarad ličnog profita.
Istraživanja procenjuju da aktivnost osoba mlađih od 18 godina generiše oko 11 milijardi dolara godišnjeg prihoda od oglašavanja za glavne platforme samo u SAD, što mlade ljude čini jednim od najvrednijih tržišta društvenih medija.
Ako zabranimo deci upotrebu mreža do njihove 16. godine, odložili smo štetu. Kada napune 16. oni ponovo ulaze u taj svet koji ih sistematski izlaže rizicima. Plus, ako smo se oslanjati isključivo na zabrane, deca neće posedovati odgovarajuće digitalne kompetencije, jer im nismo omogućili da postanu digitalno rezilijenti.
Postavlja se i pitanje zašto se kao granica uzima upravo 16 godina. Razvoj dece ne odvija se istim tempom, a hronološki uzrast nije jedini pokazatelj njihove zrelosti i sposobnosti da se bezbedno snalaze u digitalnom okruženju. Neka deca mogu imati razvijenije kompetencije sa 14 godina nego druga sa 16.
Srbija: Gotovo polovina broja dece od devet do 11 godina koristi mreže svaki dan
Srbija prednjači u broju dece mlađe od 13 godina koja koriste društvene mreže, jer 45 odsto njih uzrasta od devet do 11 godina koriste društvene mreže svakodnevno, dok je u Nemačkoj svega 11 odsto, navodi se u analizi inicijative "Hrabri i bezbedni" iz 2024. godine
Koliko je apsolutna zabrana održivo rešenje?
Ne, apsolutno nije održivo rešenje! Realna iskustva pokazuju da zabrane koje je relativno lako moguće zaobići ne ostvaruju svoj cilj. Suština je u tome da razumemo koje potrebe deca zadovoljavaju korišćenjem društvenih mreža. Ne možemo im nešto uzeti, a da zauzvrat ne dobiju nešto što bi im zadovoljilo potrebu.
Veći uticaj od zakona imaju vršnjaci
Kako se ponašaju deca u zemljama gde je već zabranjeno korišćenje društvenih mreža?
Prva iskustva, naročito iz Australije, koja je u decembru 2025. godine uvela zbaranu posedovanja profila društvenim mrežama - Facebook, Instagram, Snapchat, TikTok, Threads, X, YouTube, Reddit, Twitch kick - za decu mlađu od 16 godina pokazuje da za sada imaju ograničenu delotvornost.
Uprkos uklanjanju i deaktiviranju miliona naloga, mnoga deca i dalje uspevaju da pristupe ovim platformama. Dodatni problem predstavljaju nepouzdane metode provere uzrasta, koje mogu ugroziti privatnost, neopravdano ograničiti pristup pojedinim korisnicima ili se lako zaobići korišćenjem tuđih i kupljenih naloga, kao i tehnikama za izmenu fizičkog izgleda.
Prema jednom istraživanju, sprovedenom samo četiri meseca nakon stupanja zabrane na snagu približno svaki četvrti tinejdžer uzrasta 14-15 godina poštovao je zabranu.
Tinejdžeri su navodili da bi makar dve trećine njihovih vršnjaka moralo da prestane da koristi društvene mreže da bi i oni sami to učinili. Dakle, formalna zabrana ne menja nužno socijalne norme koje održavaju određeno ponašanje. Napomenimo i to je u Australiji više od tri četvrtine roditelja bilo za zabranu!
Digitalni kompas za roditelje
Publikacija Društvene mreže namenjena je roditeljima/drugim zakonskim zastupnicima dece starijeg osnovnoškolskog uzrasta, kao i svima koji su uključeni u njihovo vaspitanje i obrazovanje.
Digitalni kompas za roditelje ima cilj da podrži roditelje u suočavanju sa izazovima roditeljstva u digitalnom dobu, osnažujući ih da budu kompetentni i samopouzdani saveznici svoje dece u snalaženju u digitalnom prostoru. Publikaciju možete pročitati ovde.
Posebno su značajni rizici po mentalno zdravlje
Koje su negativne posledice korišćenja društvenih mreža među najmlađima?
Korišćenje društvenih mreža nosi brojne rizike po bezbednost, privatnost i psihološku dobrobit dece. Među najvažnijima su deljenje i zloupotreba ličnih podataka, rizični kontakti s nepoznatim osobama, digitalno nasilje, izloženost štetnim i uzrasno neprimerenim sadržajima, kao i manipulativni uticaji influensera i društvenih trendova.
Posebno su značajni rizici po mentalno zdravlje, uključujući socijalno poređenje, nezadovoljstvo fizičkim izgledom, narušeno samopouzdanje, strah od propuštanja (FOMO), anksioznost, depresivne simptome itd.
Važno je napomenuti da empirijski nalazi o povezanosti korišćenja društvenih mreža i mentalnog zdravlja dece i mladih nisu jednoznačni, a pretežno korelaciona priroda (utvrđivanje povezanosti) dosadašnjih istraživanja ne omogućava pouzdano zaključivanje o uzročno-posledičnim vezama.
Dodatne rizike predstavljaju finansijska zloupotreba, prekomerno i problematično korišćenje društvenih mreža, koje može ometati svakodnevno funkcionisanje, učenje i odnose s drugima.
"Moguće rešenje je redizajnirati platforme"
Kakav model bi bio poželjan?
Zaštititi decu na društvenim mrežama znači redizajnirati platforme, a ne zabraniti pristup. Umesto oslanjanja prvenstveno na zabrane i ograničavanje pristupa društvenim mrežama, potreban je sveobuhvatan model sistemske zaštite i osnaživanja dece, koji podrazumeva:
- Veću odgovornost digitalnih platformi za bezbednost dece i zaštitu njihove privatnosti.
- Bezbednost po dizajnu (engl. Safety by design) što podrazumevaa uklanjanje ili ograničavanje štetnih i manipulativnih mehanizama, poput beskonačnog skrolovanja i problematičnih algoritamskih preporuka.
- Razvoj digitalnih kompetencija dece
- Podršku roditelja i škole, umesto isključivog nadzora, kontrole i zabrana.
- Poštovanje prava deteta na zaštitu, privatnost, informisanje i učešće u digitalnom okruženju.
Odgovornost za bezbednost dece ne sme biti prepuštena samo deci i roditeljima. Umesto da decu prilagođavamo digitalnom svetu, potrebno je da digitalni svet prilagodimo deci.
Granica između društvenih mreža i video-igara postaje sve manje jasna
Da li i video igrice spadaju u ovu grupu problema?
Nažalost, nisu samo društvene mreže problem, video-igre takođe mogu predstavljati značajne rizike za decu, naročito one koje uključuju onlajn komunikaciju, kupovine unutar same igre i mehanizme koji podstiču dugotrajno igranje.
Štaviše, granica između društvenih mreža i video-igara postaje sve manje jasna, jer mnoge igre imaju funkcije društvenih platformi: komunikaciju, virtuelne zajednice, deljenje sadržaja i interakciju s nepoznatim osobama.
Teme