U potpuno isušenoj dolini u Mađarskoj šumarski radnici i volonteri slagali su terase od trupaca i mrtvog drveta, nadajući se da će uhvatiti i najmanje količine vode koje se slivaju niz padinu kada kiše konačno stignu.
Oglas
U drugim oblastima, druge grupe rasporedile su se i gradile prepreke preko potoka i manjih vodotokova - sopstvene veštačke „dabrove brane“, osmišljene da zadržavaju vodu i pripreme pejzaž za još topliju i suvlju budućnost, piše Rojters.
Ove nedelje još su čekali tu kišu, nakon leta pogođenog sušom, koje je dovelo do toga da vodostaji reka padnu na rekordno niske nivoe, ometajući sve, od teretnih šlepova do rada nuklearne elektrane Pakš u toj zemlji, koja zavisi od protoka rashladne vode iz Dunava.
Ali timovi okupljeni pod okriljem neformalne volonterske inicijative „Pokret čuvara vode“ nastavili su da grade i pripremaju se.
„Bunari (na mojoj farmi) praktično su presušili“, rekao je Benče Bardoš, šumarski inženjer koji predvodi tim što gradi terase u dolini Ladanj, u istočnoj Mađarskoj, blizu granice sa Slovačkom.
Dodao je:
„Ovo je posledica klimatskih promena i naše specifične geografije u Karpatskom basenu.“
Lokalno stanovništvo nije moglo mnogo toga da učini u vezi s tim, rekao je on.
„Ali možemo da poboljšamo situaciju malim koracima, tako što ćemo preokrenuti oticanje i odvodnjavanje vode“, dodao je ovaj 36-godišnjak.
Stotine volontera odazivaju se kako bi pomogli državi da izgradi strukture za zadržavanje kišnice i obnovu močvarnih područja - tehnike koje predstavljaju oštar zaokret u odnosu na prošlost, kada su programi bili usmereni na upravljanje poplavama, a ne sušama.
Gotovo četvrtina zemlje nalazi se na poplavnim ravnicama, a stručnjaci su decenijama isušivali močvarna područja i gradili kanale kako bi usmeravali vodu dalje od polja i otvarali više zemljišta za poljoprivredu.
„Regulisali smo naše reke, ispravljajući njihove krivine, što znači da reke teku brže, čime se odvodi podzemna voda iz okolnog područja“, rekla je Dijana Irge-Vorsac, profesorka na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču.
Sada je veliki deo toga trebalo preokrenuti.
Važno je bilo „što je više moguće obnoviti prvobitne prirodne uslove, omogućiti rekama da teku dužim tokovima, a samim tim i sporije, i zadržati podzemnu vodu tokom zime i proleća“, dodala je Irge-Vorsac.
Vlada je u avgustu objavila novu strategiju kojom su prioritet date „prirodnim metodama zadržavanja vode“ i u kojoj je, umesto isušivanja polja, navedeno da bi neka poljoprivredna zemljišta trebalo namerno poplaviti.
Poljoprivreda, jedan od stubova mađarske privrede, snosila je najveći teret sušnijih uslova.
Mnogi poljoprivrednici odustali su od kukuruza i prešli na alternativne kulture, dok istraživači rade na razvoju sorti otpornih na sušu.
Ovo je bila prva godina u kojoj je požnjevena površina pod kukuruzom u Mađarskoj pala ispod površine zasejane suncokretom, rekao je Zoltan Kende, vanredni profesor na Institutu za agronomiju Univerziteta MATE.
Ali čak je i suncokret pretrpeo posledice suše.
„Pokazali smo da suvo vreme menja sastav masnih kiselina u suncokretu, što dovodi do promene kvaliteta ulja“, dodao je Kende.
Istraživači nisu mogli da „izvedu ples za prizivanje kiše“, ali su mogli da daju preporuke u vezi sa uzgojem i drugim metodama koje bi pomogle prilagođavanju, rekao je on.
„Za svaku gajenu biljnu vrstu istražujemo optimalne faktore, kao što su temperatura, vlažnost ... koji omogućavaju najbrže klijanje. Ovakav pristup pomaže u povećanju otpornosti na štetu izazvanu sušom.“
Centralna banka Mađarske saopštila je da će šteta koju je suša nanela poljoprivredi smanjiti privredni rast za 0,4 procentna poena u 2026. godini.
Izazovi su već bili očigledni dok su volonteri radili na padinama doline Ladanj.
Borbala Kanizaj, koja je tamo bila sa suprugom, rekla je da je potok koji je tekao pored njihove obližnje kuće presušio u maju, prvi put otkako ona pamti.
Većina njenog drveća, isušena od žege, odbacila je lišće u julu.
„Užasna slika. Moramo da se prilagodimo ovoj situaciji u kojoj se naša klima promenila i moramo da se trudimo da Mađarska ostane mesto pogodno za život“, dodala je ova 41-godišnjakinja.
Pogledajte još:
Regija pred izazovom: Nuklearke se gase, Rumuni miniraju Dunav, Srbija štedi struju
Teme