Posle decenija rasprava, neslaganja i zabrinutosti zbog problema koje korekcije vremena izazivaju u računarskim sistemima, zvanični svetski čuvari vremena glasali su za ukidanje onoga što su mnogi smatrali napornom i komplikovanom korekcijom – prestupne sekunde.
Umesto nje, uvodi se prestupni sat.
Delegati iz 69 zemalja glasali su u četvrtak na konferenciji Međunarodnog biroa za tegove i mere u Francuskoj, institucije koja obezbeđuje primenu jedinstvenih međunarodnih standarda za vreme, težinu, dužinu i druge merne jedinice.
Odluka da se od naredne godine usvoji sistem prestupnog sata ima za cilj da smanji rizik od problema u računarima i drugim tehničkim sistemima, čiji softver mora da se prilagođava minutima koji traju 61 sekundu, a ponekad i 59 sekundi, umesto uobičajenih 60.
Možda vas zanima
Šta je prestupna sekunda?
Prestupna sekunda je dodatna sekunda koja se povremeno ubacuje u zvanično računanje vremena kako bi se uskladili atomski časovnici, koji mere vreme izuzetno precizno, sa rotacijom Zemlje, koja nije potpuno ravnomerna.
Zbog promena u brzini rotacije naše planete, astronomsko vreme može da počne da odstupa od vremena koje pokazuju atomski časovnici.
Zephyr_p/ Shutterstock
Kada se ta razlika nakupi, dodaje se jedna sekunda, pa minut umesto uobičajenih 60 traje 61 sekundu. U teoriji je moguća i negativna prestupna sekunda, kada bi se jedna sekunda oduzela, ali ona do sada nikada nije primenjena.
"Posle 30 godina rasprave, prestupna sekunda ustupa mesto prestupnom satu", izjavio je dr Setnam Šemar, glavni naučnik u Odeljenju za vreme i frekvenciju britanske Nacionalne laboratorije za fiziku (NPL).
"Time će se smanjiti rizici za sisteme i nacionalnu infrastrukturu koji zavise od preciznog vremena, a istovremeno će se očuvati osnovna veza između našeg globalnog sistema merenja vremena i rotacije Zemlje".
Glasanje u Versaju znači da koordinisano univerzalno vreme (UTC) ubuduće može da odstupi i do jednog sata od astronomskog vremena pre nego što bude potrebno uvesti prestupni sat. Ipak, do toga verovatno neće doći još hiljadama godina.
Možda vas zanima
"Već imamo letnje računanje vremena, kada pomeramo sat za jedan čas, i niko se zbog toga posebno ne uzbuđuje, osim što izgubimo sat sna ili dobijemo dodatni sat sna", rekao je Šemar, koji je bio član međunarodnog stručnog odbora za merenje vremena koji je predložio uvođenje prestupnog sata.
Vanilllla/Shutterstock
Zašto se uopšte uvode korekcije vremena?
Mnogo poznatija prestupna godina uvedena je pre više od 2.000 godina kako bi se sprečilo da kalendarska godina počne da odstupa od vremena koje je Zemlji potrebno da obiđe Sunce.
Dodavanje jednog dana na kraj februara svake četvrte godine uglavnom rešava taj problem, jer Zemlji za obilazak oko Sunca treba približno 365 i četvrt dana.
Prestupne sekunde su, međutim, mnogo noviji izum.
Godine 1955. Luis Esen i Džek Peri iz britanske Nacionalne laboratorije za fiziku konstruisali su prvi praktični, visokoprecizni cezijumski atomski časovnik na svetu. Ovaj uređaj revolucionisao je merenje vremena, a 1967. godine napuštena je astronomska definicija sekunde zasnovana na rotaciji Zemlje.
Od tada se sekunda formalno definiše pomoću 9.192.631.770 oscilacija atoma cezijuma.
Atomski časovnici izuzetno su stabilni i precizni. Njihovo merenje vremena postalo je ključno za savremene računarske sisteme, komunikacije, satelite, berzansko trgovanje i elektroenergetske mreže.
Međutim, rotacija Zemlje mnogo je manje pouzdana. Na njenu brzinu utiču rastopljeno jezgro planete, pomeranje okeana, snažne vazdušne struje u atmosferi i druge prirodne sile.
Depositphotos/SarkisSeysian
Zemlja se uglavnom usporava, ali je poslednjih godina počela da ubrzava
Uopšteno govoreći, rotacija Zemlje postepeno se usporava. U vreme kada je asteroid izazvao izumiranje dinosaurusa, pre oko 66 miliona godina, jedan dan trajao je približno 23 i po sata.
Zbog usporavanja rotacije, od 1972. godine uvedeno je ukupno 27 prestupnih sekundi kako bi koordinisano univerzalno vreme ostalo usklađeno sa astronomskim vremenom.
Ovaj sistem funkcionisao je više od 50 godina, sve dok naučnici nisu uočili novi razlog za zabrinutost zbog mogućih tehnoloških problema.
Tokom prethodne decenije rotacija Zemlje počela je da se ubrzava. Zbog toga je postojala mogućnost da stručnjaci prvi put moraju da uvedu negativnu prestupnu sekundu, odnosno da oduzmu jednu sekundu od koordinisanog univerzalnog vremena.
Verovatnoća da će negativna prestupna sekunda biti potrebna u narednih deset godina procenjena je na 30 odsto, što je ubrzalo donošenje odluke u Versaju.
"Sa prestupnim sekundama već je dovoljno teško izaći na kraj", rekao je Šemar.
Objasnio je da telekomunikacije, elektroenergetske mreže i navigacioni sistemi koriste izuzetno precizno vreme, ali da ažuriranja softvera mogu da primene prestupne sekunde u pogrešnom trenutku i tako poremete sinhronizaciju mreža.
Prestupna sekunda već je izazivala ozbiljne probleme
"Kada je prestupna sekunda uvedena 2012. godine, pojedini računarski sistemi imali su operativne sisteme koji nisu mogli da podnesu minut od 61 sekunde. Serveri su se zamrzavali i blokirali, a pojedini sistemi prestajali su da rade. To su upravo vrste kvarova koje mogu da izazovu pozitivne prestupne sekunde", objasnio je Šemar.
Među veb-sajtovima koji su tada imali probleme bili su Redit i LinkedIn. Istovremeno su i letovi australijske avio-kompanije Kvantas kasnili zbog tehničkih poteškoća.
Negativne prestupne sekunde mogle bi da predstavljaju još veći rizik.
"Moguće je da postoje softverski sistemi koji nikada nisu testirani za negativnu prestupnu sekundu, jer do sada nismo imali potrebu da je primenimo" rekao je Šemar.
Testiranje svih računarskih sistema koji međusobno komuniciraju širom sveta koštalo bi kompanije ogromne iznose. Upravo je ta zabrinutost bila presudna za donošenje odluke.
Zašto su se neke zemlje protivile promeni?
Velika Britanija se tradicionalno protivila ukidanju prestupnih sekundi zbog njihove povezanosti sa srednjim griničkim vremenom (GMT).
Rusija se takođe protivila ovoj promeni, navodeći zabrinutost zbog mogućih posledica po svoj satelitski navigacioni sistem GLONASS.
Centar Međunarodne službe za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS), sa sedištem u Parizu, prati promene u rotaciji Zemlje i druga kretanja koja utiču na koordinisano univerzalno vreme. Ovaj centar takođe izdaje obaveštenja kada je potrebno dodati prestupne sekunde.
Dr Kristijan Bizuar, direktor centra, podržao je odluku, ali je istakao da se njome praktično odgovornost prebacuje na ljude koji će živeti u dalekoj budućnosti.
"Ovo je svojevrsna filozofska rasprava, jer ako do uvođenja prestupnog sata ikada dođe, to se neće dogoditi još veoma, veoma dugo", rekao je Bizuar.
"Ono što sada radimo jeste da odlažemo donošenje te odluke".