Tekst prenosimo u celosti:
Oni su očišćeni s
namerom, temeljno, kako bi se odmah poslala poruka nalogodavcima iz duboke države i stranih
obaveštajnih službi da blokaderska sekta Kosovo i Metohiju ne smatra delom Srbije. Ovo je, javnosti
saopštio Dejan Mirović, jedan od „vetiranih“ blokadera „nacionalista“, koji su takođe očišćeni sa liste. Ali
zašto je onda na dočeku blokadera u Beogradu dominirala zastava „Studenti za Kosmet“? Ko je to
naredio?
Obojenom revolucijom u Srbiji rukovode strukture duboke države iz NVO sektora koje jako dobro
razumeju psihologiju srpskog naroda i razumeju da su za Srbe pitanja od nacionalnog značaja važnija od
svega. Nisu džabe te NVO strukture toliko duboko ukorenjene u srpskom društvu. Skoro svi psiholozi i
psihoterapeuti koji rade ozbiljna istraživanja i beleže podatke, mnogo ozbiljnija od istraživanja javnog
mnjenja, predaju ih svojim mentorima u NVO sektoru koji ih za to plaćaju.
Nikada pre se nije desilo da, nimalo slučajno, jedna od zvezda tzv. studentske liste bude baš psiholog,
Ana Mirković. Ona je redovan gost tajkunske televizije. Ona je prva pustila nacističku tezu o „drugačijoj
fizionomiji“ birača SNS-a i o tome kako može da ih prepozna po obliku glave. Čak je i to urađeno s
namerom, kako bi se nepovratno uneo razdor u srpski narod, kako bi se zavadila braća.
Onaj ko stoji iza obojene revolucije, ipak, sve vreme je znao da je odnos prema Kosovu i Metohiji ključan.
Najvažnije srpsko nacionalno pitanje moralo je da se zloupotrebi i da postane kamen temeljac na kojem
će da se jasno postave osnove rada blokaderske sekte, a da se s druge strane privuku patriotski
opredeljeni birači.
Naime, i oni iz NVO sektora, a i sami kreatori obojene revolucije su potpuno svesni da je duboka država
tokom 90-ih godina bila primorana da Srbima prizna pravo na Republiku Srpsku. Bili su primorani da u
tom trenutku ne diraju srpsku Crnu Goru, a da Kosovo i Metohiju pokušaju da otmu tek nakon što su
napravili preko 100 milijardi dolara štete po infrastrukturu i privredu Srbije u NATO agresiji.
Činjenica da Srbi nisu popustili ni pod NATO bombama, niti pod varvarskim sankcijama koje su nas dovele
na ivicu opstanka, dokazale su rešenost našeg naroda da brani svoju zemlju i srpstvo po cenu života. I u
najtežem mogućem stradanju Srba Krajišnika, kada se 250.000 ustaša sručilo na njih da ponovi
Jasenovac, uz podršku NATO pakta, oni su govorili: „Kosovo je Srbija“.
Danas je Republika Srpska pod strahovitim pritiskom, nadležnosti joj se oduzimaju, i pokušavaju sve što
znaju i umeju da je svedu na nivo autonomije manji nego što ima jedna nemačka pokrajina. Srbi iz Srpske
znaju koja je cena slobode, i svesni su koliko su ugroženi u sopstvenoj kući, ali svejedno svi uglas govore:
„Kosovo, Kosovo je naš sveti zavet, to je ono najsvetije što imamo“.
Neverovatna, gotovo mitska vezanost svakog Srbina za tih 10 hiljada kvadratnih kilometara zemlje,
natopljene krvlju svetih Hristovih mučenika, cara Lazara, Miloša Obilića i kosovskih junaka, ostaje enigma
za svakog stranca koji pokušava da je otme.
Upravo zato se dešava strašna manipulacija kada je u pitanju tzv. studentska lista blokaderske sekte. S
jedne strane je sa liste očišćen svako ko ima veze sa srpstvom, a s druge strane, potpuno šizofreno se
„pumpaju“ zastave „Nema predaje“ i „studenti za Kosmet“ na njihovim skupovima.
Sve to je deo šire agende obmane patriotskog biračkog tela koje u Srbiji čini ubedljivu, dvotrećinsku
većinu (više od 66 odsto). Krajnje levičarske i anarhističke strukture unutar blokaderske sekte govore o
sebi kao o „catch-all“ opciji, koja okuplja ljude raznih političkih stavova. Činjenica je, pak, da su na listi
isključivo krajnji levičari, anacionalni, poklonici i uposlenici NVO sektora.
Za tu listu, koja suštinski predstavlja tek oko 10 odsto cele Srbije (a toliko su opcije poput LDP,
Građanskog saveza Vesne Pešić, Demokratske stranke i dr. osvajali na izborima), sada bi trebalo da glasa
nacionalno, patriotsko, rodoljubivo biračko telo.
Cela prevara upravo počiva na tome da predstavnici 10 odsto Srbije upravljaju celom zemljom i da uz
pomoć patriotskih glasova priznaju terorističku paradržavu u Prištini, priznaju da su Srbi počinili ono što
se nije desilo u Srebrenici i da Republiku Srpsku konačno prepuste ustašama i balijama. Manipulacija
simbolima u svrhu obmane nacionalnog biračkog tela tiče se i drugih nacionalnih simbola, a posebno
zastave, koja je svetinja za Srbina.
Otkud opet „poplava“ nacionalnih obeležja na blokaderskim skupovima?
Srpsku zastavu, simbol slobode, znamenje naroda koji je preživeo više genocida, etničkih čišćenja i
pogroma nego što su neki drugi proveli dana na planeti Zemlji, opet zloupotrebljava blokadersko-
teroristička sekta u dnevno-političke svrhe.
Svesni da su izbori izvesno rešeni i da podrška blokaderima svakim novim nastupom kandidata u
debatama opada, nalogodavci obojene revolucije su ponovo posegnuli za najsvetijim simbolom koji
imamo. Zastavu, koja je za ove dve godine nebrojeno puta ukaljana nedostojnim rukama nacionalista po
potrebi, ponovo viđamo masovno na pešačenju do Beograda na skup na Slaviji.
Istraživanja možda kriju kao zmija noge, ali zato postoje oni među njima koji ne mogu da drže jezik za
zubima. Upravo zato beogradskim kuloarima, a glasno se šapuće i po Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu,
kruži priča kako nemaju nikakve šanse. Već sada je razlika između „Ujedinjene Srbije“ Aleksandra Vučića i
njihove terorističko-blokaderske liste nedostižna.
Mesecima srpsku narodnu, a ni državnu zastavu nismo mogli da vidimo na blokaderskim skupovima ni na
puškomet. Kao što u narodnoj tradiciji vampir beži od belog luka, tako su i blokaderi bežali od svega što
ima veze sa srpstvom.
U početku sve je bilo mnogo drugačije. Blasfemično skidanje kokardi sa šajkača i stavljanje anarhističko-
komunističkih bedževa raširilo se kao pandemija. Baš svi su u kameru tajkunske televizije na pešačenjima
i biciklijadama pokazivali tri prsta, toliko usiljeno kao da su naterani. U jednom trenutku je prave srpske
rodoljube bilo pomalo sramota od toga koliko nedostojnih ljudi zloupotrebljava srpske simbole.
Naravno, te iste simbole nisu nosili u Hrvatskoj kad su pedalirali za Brisel i kad su ih u Varaždinu i Osijeku
dočekivali ustaše. Tad se pevala druga pesma, i to ona najbolje hrvatske glumice sa dalmatinskih čamaca.
Njene pesme se i sada pevaju na šetnjama, ponosno, dajući od znanja kome su najviše zahvalni na
podršci. U Varaždinu se pevala i „Cesarica“ Olivera Dragojevića, himna splitske ustaške Torcide. Radilo se
sve, samo da se ne zamere svojoj braći ustašama.
Od tog pedaliranja za Brisel srpska obeležja kao da su iščezla sa blokaderskih skupova. Neko je pritisnuo
prekidač i ugasio svetlo. Blokaderska sekta baš tada je prešla sa okupljanja pristalica u čistu političku
kampanju, i to sve sa podrškom ustaša Tonina Picule, Nikole Stivena Bartulice, Andreja Plenkovića i
drugih.
I do tada su srpska obeležja, zastave, šajkače, i one obične a i one četničke sa kićankom, nošene samo iz
jednog razloga. Nema političkog prevrata u Srbiji dok rodoljubivi deo naroda, koji čini ubedljivu većinu,
ne poveruje u laži obojene revolucije. U praznu Skupštinu 5. oktobra 2000. godine nije ušao nijedan
drugosrbijanac, rahitični uživalac lakih droga, jer za skupe nije imao pare.
Ne. U Skupštinu su prve ušle crne zastave sa mrtvačkim kostima i srpske trobojke, koje su nosili zabludeli
Srbi, patriote, rodoljubi, zaslepljeni mržnjom prema Slobodanu Miloševiću, direktno radeći za izvođače
obojene revolucije na štetu Srbije. Većina njih se četvrt veka kasnije pokajalo. Danas su na strani svoje
države, spremni da je brane do poslednje kapi krvi.
Međutim, i dalje među Srbima ima lakovernih, neupućenih, neobaveštenih, zaslepljenih slatkim
pričicama revolucije u duginim bojama. Upravo oni su bili meta tolike „srbizacije“ blokaderske sekte.
Kada su oni privučeni, baš tada se otišlo po podršku u Brisel, i to preko nove nezavisne države Hrvatske,
naravno.
Zato je srpska zastava na nekoliko meseci proterana sa blokaderskih skupova. Nije je bilo ni u tragovima.
Svi se dobro sećamo kako su sami blokaderi govorili da im „ne treba nacionalizam“. Najglasniji i
najhrabriji među njima su otvoreno govorili da je druženje sa pojedinim srpskim patriotama zapravo brak
iz interesa. Interes je u to slučaju da se Srbija porobi i otme kao plen, nakon čega će svi oni koji su
ponosni što su Srbi, biti oterani u mrak, u ropstvo u kojem su bili od 2000-2012. godine.
Da bi osigurali „čistoću“ svoje blokaderske liste, Bojan Pajtić i Dušan Petrović, stari kadrovi Demokratske
stranke, pod palicom nemačke obaveštajne službe, proterali su sa nje Mila Lompara i Dejana Mirovića. Ni
jednog od njih dvojice pravio patriote ne smatraju dostojnim tog zvanja, znamo i zašto. Međutim, njih
dvojica su problem samo zato što barem mlako, bljutavo i besciljno govore o srpstvu.
Jednostavno, za blokadere-teroriste i njihove nalogodavce, svako ko ne želi da pljuje po srpstvu, Srbima i
Srbiji je neprijatelj koji treba da bude uklonjen.
Njih dvojica su, međutim, još i dobro prošli. Mladići u Nišu koji su se drznuli da nose zastavu sa likom
neumrlog heroja generala Ratka Mladića još su dobili i batine. Njihov greh je bio samo to što su se drznuli
da kažu istinu. Niko ih nije pitao za politički stav, niko se nije potrudio da sazna da li podržavaju
Aleksandra Vučića ili ne. U tom trenutku od zastave sa likom generala blokaderi-teroristi su videli crvenu
krpu, koju kao bikovi treba da nabodu rogovima.
Zato su maloletni momci, neosporno srpski rodoljubi, nastradali. Zato će jednog dana da biraju patriotsku
stranu srpskog društva. Neće pogrešiti i otići sa onima koji mrze sve srpsko. Zašto? Zato što su na svojoj
koži osetili njihovu „pravdu“ i njihovo „bratstvo“.
Uvek treba imati na umu da blokaderski „patriotizam“ uvek ima cenu. On se zove javno preduzeće,
ministarstvo i državni budžet. Sluge Mamonove su sluge novca koji jedino slave i cene. Zato im je važno
da porobe Srbiju, pa makar po cenu skrnavljenja nacionalne zastave.
Njihovi nalogodavci dobro razumeju moć i značaj srpskog znamenja. U Prvom svetskom ratu hiljade naših
pradedova dalo je život za 51 pukovsku zastavu. Crveno-plavo-bela trobojka bila im je svetija od života.
To naš vekovni neprijatelj, kojeg smo tukli i na Drini, i na Ceru, i na Kolubari, jako dobro zna.
Zato zloupotrebljava srpsku zastavu. Zna koliko je Srbin voli i poštuje, koliko mu je važna i da je onaj koji
nosi njegovu zastavu, njegov prijatelj. U tome je prevara blokaderske sekte. Njihova „ljubav“ meri se
njihovim interesima.