Pokušava li Donald Tramp da utiče na brazilske izbore

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da „veoma pomno“ prati predstojeće brazilske izbore, a Brazil naziva „veoma važnom“ zemljom.

Ali da li ga interes navodi i da se upliće u samo glasanje?

Dok se Brazil priprema za drugi krug predsedničkih izbora 25. oktobra, ankete sugerišu da je trka aktuelnog levičarskog predsednika Luiza Inasija Lula da Silve i desničarskog rivala senatora Flavija Bolsonara izuzetno tesna.

I dok su korupcija i kriminal bile dominantne teme u predizbornom ciklusu, Lulu, sadašnjeg predsednika, i njegove pristalice brine drugo pitanje - optužbe za uplitanje Amerike u izborni proces.

Oni tvrde da su Sjedinjene Američke Države (SAD) pokrenule niz političkih, diplomatskih i ekonomskih mera sa ciljem da favorizuju Bolsonara, za koga kažu da bi bio prihvatljiviji za američke interese ako pobedi.

Carine i sankcije

Poslednjih meseci, odnosi Brazilije i Vašingtona su u krizi, pošto je brazilska vlada optužila Trampovu administraciju da preduzima mera favorizovanja kampanje senatora Bolsonara.

U to spadaju i tvrdnje da je Amerika zahtevala puštanje bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koji trenutno služi 27-godišnju zatvorsku kaznu za planiranje puča posle izgubljenih predsedničkih izbora 2022. od Lule, na listi uslova za smanjenje trgovinskih carina uvedenih Brazilu.

Ovi zahtevi su detaljno izneti u dokumentu do kojeg je došao i objavio ga brazilski list O Estado de S. Paulo 17. septembra.

Dokument, prema ovom izveštaju, ne navodi bivšeg predsednika, već samo pominje „političke disidente“.

Međutim, i američki predsednik i državni sekretar Marko Rubio prethodno su javno osudili Bolsonarovo zatvaranje, a Tramp je to čak nazvao „lovom na veštice“.

„Carine je Trampova administracija osmislila da bi izvršila pritisak na brazilsku vladu“, kaže profesor Džejms N. Grin, stručnjak za brazilsku političku istoriju sa Univerziteta Braun u SAD, za BBC.

„Nije postojalo ekonomsko opravdanje za njih.

„Bio je to samo još jedan od načina uplitanja u izbore“, dodaje on, istakavši da je Vašington imao vrlo povoljan trgovinski balans sa Brazilijom pre nego što su uvedene carine.

Iz izbornog štaba predsednika Lule takođe su optužili američkog tehnološkog giganta Metu za smanjivanje vidljivosti njihovog sadržaja na Fejsbuku, Instagramu i Vocapu, platformama sa ogromnim brojem korisnika u Brazilu.

Iako je Meta negirala optužbe, interna komunikacija među službenicima do koje je došao brazilski list Folha de Sao Paulo govori o primeni ograničenja nalozima povezanim sa levičarskim kandidatom.

Brazilski list Folja do Sao Paulo objavio je 19. septembra dokument u kojem je Brazilska obaveštajna služba (Abin) podigla mogućnost američkog uplitanja u izbore na „kritičan nivo“.

Grupa od 31 poslanika opozicione Demokratske stranke u SAD-u, predvođena senatorom Bernijem Sandersom, poslala je pismo Rubiju kritikujući „očigledne napore uplitanja i potencijalnog podrivanja“ brazilskih izbora.

Američke vlasti su negirale da žele da se mešaju u brazilske izbore.

Stejt department je u septembru saopštio da je „bilo kakva insinuacija o 'manevrima' za podrivanje demokratskih nacionalnih izbora neosnovana laž“.

Odgovor Bele kuće usledio je 2. oktobra u saopštenju koje je potpisala portparolka Ana Keli.

„Konzervativni lideri dobijaju izbore širom Zapadne hemisfere sami od sebe zato što svako vidi uspeh politike predsednika Trampa“, pisalo je u saopštenju.

„Ove tvrdnje o uplitanju su budalaština.“

Senator Bolsonaro, najstariji sin bivšeg predsednika, bio je primljen u Belu kuću u maju - neobično za nekoga ko nije aktuelni šef države ili vlade.

On je formalno zamolio Trampa da proglasi dve najveće brazilske kriminalne organizacije, PCC i Komando Vermeljo, terorističkim organizacijama.

Ključna poruka i obećanje njegove predizborne kampanje je obračun sa kriminalom.

Dva dana posle posete, Vašington je saopštio da je stavio obe grupe na crnu listu, što je senator pozdravio.

Međutim, predsednik Brazila Lula je kritikovao otez Vašingtona, smatrajući ga „spoljnim mešanjem u izborni proces“ i otvaranjem vrata američkoj intervenciji u zemlji.

SAD su proteklih meseci preduzele diplomatske mere protiv Luline vlade, uvevši sankcije brazilskim zvaničnicima, među njima ministru zdravlja Aleksandru Padilji, sudiji Vrhovnog suda Aleksandru de Moraešu, i pripadnicima Federalne policije koji učestvuju u istrazi o Bolsonarovim pristalicama.

U avgustu je Vašington povukao vizu brazilskoj ambasadorki u SAD Mariji Luizi Vioti, tvrdeći da je to zbog brazilskog odlaganja odobrenja nominacije novog američkog ambasadora u Braziliji.

Može li Tramp zaista da pomogne Bolsonaru da pobedi?

U junu je brazilska anketna kompanija Datafolha objavila izveštaj da je 65 odsto glasača „indiferentno" prema podršci Vašingtona, a da bi 15 odsto njih to čak odbilo.

Međutim, 17 odsto jeste priznalo da bi Trampova podrška pojačala njihovu želju da glasaju za izabranog kandidata.

Stručnjaci su za BBC rekli da je predsednik SAD demonstrirao potencijal da pogura političke saveznike ka pobedi.

Talas desničarskih izbornih trijumfa u Latinskoj Americi usledio je posle njegove pobede u SAD 2016. godine.

Među njima je i dolazak Žaira Bolsonara na mesto predsednika Brazila 2018. godine, a Tramp deluje više nego voljan da javno podrži kandidate sa sličnim političkim uverenjima do prethodno neslućenih nivoa.

„Pre Trampa, američki predsednici se nikada nisu otvoreno svrstavali uz neku stranku ili kandidata“, kaže Kristofer Sabatini, stručnjak za Latinsku Ameriku u Četam hausu, londonskoj grupi stručnjaka za međunarodne odnose.

„Ta vrsta podrške može mnogo da znači u tesnoj izbornoj trci“, dodaje za BBC.

U dva najskorija slučaja latinoameričkih predsedničkih izbora (Peru i Kolumbija), desničarski i populistički kandidati (Keiko Fudžimori i Abelardo de la Espriela) porazili su levičarske rivale malom razlikom.

Oba je javno podržao Tramp.

Na izborima sredine mandata u Argentini 2025. godine, u vreme kada je popularnost predsednika Havijera Mileija počela da opada, Tramp je najavio da će američka privredna pomoć latinoameričkoj zemlji u krizi biti uslovljena pobedom njegovog saveznika.

Mileijeva koalicija je pobedila ubedljivo, iako ankete prethodno nisu to predvidele.

„Nemoguće je znati koliko je ljudi glasalo za Mileijevu koaliciju zbog onoga što je Tramp rekao“, kaže doktor Sabatini.

„Ali čini se očiglednim da ova vrsta poruke ima pogodno tle među desničarskim glasačima“, dodao je.

Američka vlada je pozdravila pobede desničarskih kandidata 2025. na predsedničkim izborima u Ekvadoru i Čileu.

Vašington ima dugi istorijat pokušaja uticanja na ishode izbora još iz vremena pre Trampa, prema profesoru Dovu Levinu, američkom politikologu sa Univerziteta u Hong Kongu.

U studiji objavljenoj 2024, on tvrdi da je identifikovao oko 130 pokušaja niza američkih vlada između 1946. i 2014. da utiču na izbore.

Izračunao je da su takva mešanja pojačala udeo u glasanju pomaganoj strani za oko tri odsto u proseku.

„Efekti takvog uplitanja još su veći kad se to radi naglašeno“, kaže profesor Levin za BBC.

„Ono što je neobično u vezi sa američkim uplitanjem u izbore pod Trampom je što je on tako otvoreno i lično uključen u ta mešanja.“

Ali Kristofer Garman, stručnjak za Latinsku Ameriku iz konsultantske firme Eurazija grupa, upozorava da ne treba ni precenjivati faktor Donalda Trampa.

I dok je intervencija američkog predsednika na izborima sredine mandata u Argentini imala značajan uticaj na rezultat, sugeriše Garman, zaokret udesno koji se trenutno dešava u Južnoj Americi je uglavnom rezultat lokalnih problema.

„Položaj Flavija Bolsonara mnogo se bolje objašnjava nezadovoljstvom glasača Lulinom administracijom nego bilo kakvom pomoći iz Bele kuće“, smatra on.

„Iako je Tramp preuzeo zasluge za pobedu politički srodnih kandidata, te zemlje su se već kretale u tom pravcu.“

Najnoviji podaci brazilskih izbornih anketa, koje je sakupio BBC njuz Brazil, pokazuju da senator Bolsonaro vodi u odnosu na predsednika Lulu u proseku jedan odsto (47 odsto prema 46).

Osam odsto glasača trenutno nisu opredeljeni, što sugeriše da je ishod izbora daleko od odlučenog.

Dodatno izveštavanje: Žoao Felet i Leandro Prazeres, BBC njuz Brazil u Sao Paolu i Braziliji

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Iz zatvora ponovo na vlast: Povratak levice i Lule
• Predsednički izbori u Brazilu: Lula i Flavio Bolsonaro u drugom krugu
• Brazilski predsednik Lula za BBC: 'Nemam nikakav odnos sa Trampom'
• 'Lopov i osuđenik': Argentinski lider izvređao brazilskog predsednika
• Bivši predsednik Brazila počinje izdržavanje 27-godišnje zatvorske kazne
• Banditi iz brazilskih favela koji sebe smatraju Božjim „vojnicima kriminala"