Za razliku od sportista kojima je zabranjeno da se klade na mečeve koje igraju, zakon ne sprečava političare koji su kandidati na izborima da učestvuju u predizbornom klađenju, čak iako bi mogli da utiču na određene ishode, upozorava za N1 programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Oglas
Hipotetička situacija – nevažno od toga šta govore javna i nejavna istraživanja javnog mnjenja i mimo ličnih preferencija i ambicija, Aleksandar Vučić odluči da stavi pare na to da će Siniša Mali postati premijer nakon 25. oktobra. Prema jedinoj kladionici u Srbiji koja je izbacila ponudu za klađenje na izbore, Vučić bi na uplati od 12.000 dinara (cca 100 evra) osvojio 180.000, odnosno tri četvrtine plate koju je zarađivao dok je bio predsednik Republike.
Iako je takav scenario teško zamisliv, poenta je da bi čovek koji bi i u realnosti, u slučaju pobede njegove liste u nedelju, odlučivao o tome ko će postati sledeći predsednik Vlade – na to mogao i da se kladi. Jer, kako za N1 navodi Nemanja Nenadić, nema zakonske prepreke da rezultate izbora pogađaju ni osobe koje direktno mogu da utiču na njihov rezultat.
„Zakon o igrama na sreću i podzakonski akti ne prepoznaju izričito klađenje na rezultate izbora ili druge političke događaje, pa zato nisu propisana ni posebna pravila tamo gde bi moralo da ih bude“, objašnjava programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ za N1.
I tu, kaže Nenadić, nastaje problem. Jer, kako dodaje sagovornik N1, da bi nešto moglo da se smatra igrom na sreću, ishod mora biti neizvestan.
„Zato se, na primer, ograničava mogućnost organizatorima, sudijama i učesnicima sportskih nadmetanja da se klade na ishod tih događaja, naročito ako bi se kladili protiv svog tima. Takvih zabrana, međutim, nema kod predizbornog klađenja“, rekao je Nenadić.
Nenadić kao primere gde može doći do potencijalnog „nameštanja“ navodi članove izbornih komisija koji utvrđuju broj nevažećih glasova, proklamovani „kandidati za premijera“ koji mogu da odluče da li bi tu kandidaturu prihvatili ili ne, kao ni kandidati ili šefovi stranaka koje učestvuju na izborima.
„Predizborno klađenje je moguće i u vezi sa nekim događajima na koje može da utiče relativno mala organizovana grupa ljudi. Na primer, da li će neka - stvarna ili lažna - manjinska stranka na kraju dobiti mandat može da zavisi od svega nekoliko hiljada ili stotina glasova“, naglašava Nenadić.
Dogovori „ispod stola“
Podsećamo, kako je ranije za portal N1 rekao istraživač Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović, kladionice se u slučaju izbora u Srbiji manje vode kladioničarskim pravilima, a više političkim marketingom u korist vladajuće stranke.
"To ne znači da ponekad ne postave relativno dobro i kvote i prag, odnosno ponudu kladioničarima. Ali, uglavnom to urade tamo gde vlast nema direktan interes", objasnio je bio Vukadinović za N1.
U slučaju ponude za izbore koju je napravila kladionica Meridian bet, Vukadinović je tada naveo da je indikativno kako su postavljene lista Ujedinjena Srbija i Studentska lista, a da treba obratiti i pažnju na pomeranje praga kod SPS-a.
Uzimajući to u obzir, Nenadić kaže da je poseban aspekt ove priče činjenica da na osnovu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, organizatori igara na sreću nemaju pravo da finansiraju političke stranke, kao ni druge učesnice izbora, odnosno koalicije i grupe građana.
Takva zabrana, podseća, postoji još od 2003. godine.
A zabrana finansiranja, kaže Nenadić, znači ne samo da ova pravna lica ne smeju da daju novčane priloge, već ni da strankama pružaju druge vidove besplatnih usluga.
„Hipotetički, takva usluga bi mogla da se učini na sledeći način: u dogovoru sa učesnikom izbora se objave nerealne kvote, na primer da neka lista prelazi ili ne prelazi cenzus, da osvaja više glasova od glavnog konkurenta, a zatim mediji koji su bliski toj stranci obilato promovišu ovakvu ponudu kladionice kao neki realan pokazatelj za prognozu izbornog rezultata. Takva promocija može da ima znatno veću vrednost od plaćene stranačke reklame, a sa druge strane, organizator klađenja može da umanji svoju štetu time što bi ograničio visinu uplata za događaj koji je namerno nerealno procenio“, napominje sagovornik N1.
Drugim rečima, zaključuje Nenadić, ukoliko zakonodavac smatra da bi klađenje na ovu vrstu događaja trebalo da bude dozvoljeno, onda se to mora detaljno regulisati, pri čemu bi prioritet trebalo da budu mere koje bi obezbedile da klađenje ne utiče na proces i rezultate izbora, a sekundarno i da se učesnici u ovom vidu klađenja zaštite od nameštanja.
Neraskidive veze
Meridian bet osnovan je 2001. godine.
Nedeljnik Radar je pre dve godine pisao o Vladimiru Đukanoviću, advokatu i visokom funkcioneru SNS, koji je bio zaposlen u kompaniji Meridian kao pravnik do 2012. godine.
A kako je izvestio nedeljnik Vreme, nakon što je napustio ovu uspešnu firmu u javnosti se i dalje govorilo o njegovim bliskim vezama sa čelnicima kompanije.
Decembra 2012, po dolasku naprednjaka na vlast, Zoran Milošević, direktor MeridianBet grupe i Vladimir Đukanović postavljeni su za članove Skupštine javnog preduzeća Državna lutrija Srbije.
Novembra 2017. novinarski istraživački projekat "Rajski papiri", na kome je radio KRIK, ukazao je na veze stotina svetskih političara i biznismena sa ofšor kompanijama, a među njima našao ogranak kompanije Meridian sa Malte, koja je pokrenula posao internet klađenja 2007. godine, kada je to bilo zabranjeno u Srbiji.
U medijskim izveštajima je uz Meridian pominjan i Vladimir Đukanović.
Inače, Đukanović je aprila 2022. ugostio Zorana Miloševića i u jednom od svojih podkasta.
Od 2024. kompaniju je preuzela američka firma Meridian Holdings (do februara 2026. zvala se Golden Matrix Group) koja se bavi onlajn klađenjem, a Zoran Milošević se na njihovom sajtu i dalje vodi kao CEO, odnosno generalni direktor.
Portal N1 prethodno je o svemu navedenom, odnosno i o vezama između kompanije i Vladimira Đukanovića, poslala upit Meridianu - ali do sada nismo dobili odgovor.
Teme