Siromaštvo na Balkanu: "Ne znam šta kažu brojevi, ali moj džep je...

Dejana Vukadinović

BBC News na srpskom

Život od prvog do prvog u mesecu za većinu stanovnika zemalja na Balkanu pretvorio se u matematičku akrobaciju i savladavanje veštine preživljavanja.

Svaki peti čovek je u riziku od siromaštva ili jedva može da podmiri osnovne životne potrebe, prosečni su podaci njihovih agencija za statistiku, a u najvećem riziku u govoto svim državama su penzioneri, samohrani roditelji i mladi između 18 i 24 godine.

„Uspem da zaradim između 10 i 30 evra, a ponekad se vratim praznih ruku.

„Cene skaču, ali šta mi možemo da uradimo sa tim - ništa", kaže Ćazim Zuškoli iz sela nadomak Prištine na Kosovu, za BBC na srpskom.

Sa njim živi još 11 članova porodice i ukupno primaju socijalnu pomoć od 250 evra, a dodatni izvor prihoda im je prikupljanje sekundarnih sirovina.

Zvanični podaci ukazuju da su u gotovo svakoj zemlji Zapadnog Balkana stariji od 65 godina u najvećem riziku od siromaštva.

Penzionerka Dragica Živić iz Beograda godinama prodaje voće na improvizovanoj tezgi, jer penzijom od 31.000 dinara ne može da podmiri sve troškove.

„Ne znam šta kažu brojevi, ali moj džep je prazan", kaže 70-godišnja Živić za BBC na srpskom.

Ni globalna slika nije mnogo bolja.

U apsolutnom siromaštvu živi 1,2 milijardi ljudi, što je za 51,5 miliona više nego 2025, podaci su Ujedinjenih nacija.

Prvi put od 2010, od kada se ova statistika vodi, zabeležen je porast.

Najčešći uzroci siromaštva su nezaposlenost, niske penzije, ali zapravo je veće gde je nejednakost u primanjima veća, kaže Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Nejednakost generiše siromaštvo, ali ne treba zaboraviti i subjektivni osećaj.

„Ako je država siromašnija onda će i subjektivni osećaj njenih stanovnika biti takav, kao što je slučaj sa Moldavijom, Srbijom, Grčkom ili Bugarskom u odnosu na Švedsku ili Nemačku", dodaje.

Na osnovu mesečnih prihoda domaćinstva i prelaze li neophodan prag, računa se stopa rizika od siromaštva.

Srbija: 'Jedeš hleb star nekoliko dana'

Kada penzionerka Dragica Živić podmiri dažbine, kupi lekove i nešto hrane - na nuli je.

„Ne jedem bog zna koliko, ali cene samo rastu.

„Krpiš čarape, jedeš hleb star nekoliko dana i guraš", kaže Beograđanka.

Od višegodišnjeg stajanja se, dodaje, dodatno pogrbila, ali mora da zaradi sa strane da bi izgurala mesec.

Petina stanovništva u Srbiji živi, poput nje, u riziku od siromaštva jer su im primanja ispod propisanog praga koji je u 2025. za jednočlano domaćinstvo bio 45.674 dinara.

U Srbiji oko 300.000 penzionera ima ista primanja kao Dragica - 31.000 dinara (oko 265 evra) - što je najniža penzija.

Iz džepa njene tanke jakne viri najlon kesa sa nekoliko novčanica - 10, 20, 50 dinara.

„Danas sam zaradila 500, tačno za hleb i mleko - puna kapa", kaže mi.

Za minimalnu potrošačku korpu, u kojoj polovinu čine hrana i bezalkoholna pića, u Srbiji je potrebno 52.000 dinara.

„Htela sam da ugasim televizor i fiksni telefon, ali bar nešto da mi drnda u praznoj sobi", kaže ona.

Živi u garsonjeri i ne plaća kiriju, nekada je kao krojačica imala dobru platu, ali firma je otišla u stečaj.

Radila je godinama na „crno" dok nije stekla uslove za penziju.

„Šta da kažu, sine, ovi sa decom?", pita me tužnog glasa.

U prvoj polovini 2026, cene u Srbiji su porasle za 2,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Od 2020, u Srbiji je sve više starijih od 65 godina ispod praga siromaštva, uprkos tome što je prosečna stopa opala među radno sposobnim ljudima, kaže Arandarenko.

„Stopa ukupnog siromaštva je bila visoka sve do 2018, 2019. a onda je opala. Tome su doprineli povećanje plata i veća zaposlenost", dodaje ekonomista.

Kosovo: 'Ponekad pomognu prijatelji'

Krajem 2024, Kosovo je statistički bilo najsiromašnija evropska država, a to se prelilo i na sledeću godinu - stopa siromaštva bila je oko 19,2 odsto.

Plate su porasle, ali se uvećala i inflacija, a sa njom i cene namirnica.

Skuplji su i voda, struja, gas, kao i cene stanovanja - porasle su za 11,9 odsto.

Ćazimu Zuškoliju mesečno je potrebno i 300 evra za lekove za suprugu i njega.

„Lekovi su skupi, pa ponekad pomognu prijatelji. Supruzi svake nedelje kupujem lekove za inhalaciju.

„Ranije sam dobijao insulin, ali sada i njega moram da plaćam, da nema para od prodaja sirovina ne bih mogao da priuštim", kaže.

Socijalna pomoć od 250 evra koju prima je oko trećine prosečne plate na Kosovu - 636 evra.

Minimalna potrošačka korpa je 42 evra - obuhvata hleb, brašno, mleko, jaja, ulje, šećer, kafu i osnovne higijenske proizvode.

A ostali troškovi?

Račune za struju, između 40 i 50 evra, ne uspeva uvek da podmiri, a dodatni trošak su knjige i školski pribor za decu, kaže.

Država im je pomogla da kupe knjige.

Bosna i Hercegovina: 'Ranije su pomagala deca, ali sad ne mogu ni sebi'

U susednoj Bosni i Hercegovini (BiH) sa malo više od tri miliona stanovnika siromašnih je 13,5 odsto, poslednji su dostupni podaci Agencije za statistiku iz 2022.

Prag siromaštva za jednočlano domaćinstvo je 269,44 evra, kažu za BBC na srpskom, dodajući da je 8,6 odsto na granici siromaštva.

U najvećem riziku su domaćinstva u kojima su odrasli bez završene osnovne škole - 36 odsto.

Jasmina iz Sarajeva ima penziju od 204 evra, što je za 150 evra manje od najniže u državi, zbog čega već dve godine koristi usluge javne kuhinje.

„Izuzetno su humani, pomažu nam i da nije njih bili bismo na prosjačkom štapu.

„Ne može se preživeti sa minimalnom penzijom", kaže ona u razgovoru za BBC na srpskom, ne želeći da kaže prezime.

Minimalna plata u BiH je oko 525 evra, a prosečna zarada je oko 879 evra.

Jasmina ima 60 godina i nije podstanarka, a sa raspoloživim novcem može da pokrije neke od računa i lekova.

„Tek što ste platili jedne račune, stižu novi, a gde je novac za lekove i život", konstatuje sa uzdahom.

„Stari jesmo, ali ne možemo da živimo samo na hlebu i mleku", dodaje.

Ranije su joj, kaže, pomagala deca, ali „sada ne mogu da pomognu ni sebi".

Prag siromaštva na Balkanu po godinama

Hrvatska: 'Šta se može sa osam evra dnevno?'

Najveći rizik za siromaštvo u Hrvatskoj je i dalje nezaposlenost, a najpogođeniji su pre svega penzioneri, kažu iz Hrvatske mreže protiv siromaštva za BBC na srpskom.

U ovoj članici EU minimalna plata je oko 1.050 evra, dok je prosečna penzija 764 evra.

U zemlji sa nešto više od 3,8 miliona ljudi, gotovo trećina su penzioneri, a među njima 40 odsto je u riziku od siromaštva.

Trećina prosečne penzije pokriva minimalnu potrošačku korpu 248,17 evra za jednu osobu, što znači da joj je na raspolaganju u proseku osam evra.

Prosečan profil nekoga ko raspolaže sredstvima ispod praga siromaštva u Hrvatskoj je upravo žena starija od 65 godina koja živi sama, prima penziju i živi u sopstvenom ili iznajmljenom stanu.

Njeni mesečni prihodi su manji od 753 evra i nije u mogućnosti da pokrije iznenadni finansijski trošak, podaci su Hrvatskog zavoda za statistiku.

Nešto više od pola miliona stanovnika teško izgura mesec, a trećina ne može da podmiri neočekivani finansijski trošak sopstvenim prihodima, dodaju u pisanom odgovoru.

Tročlanom domaćinstvu je mesečno potrebno 384,56 evra za mleko, brašno, krompir, voće i povrće, sapun, deterdžent i toalet papir.

• Može li Srbija da se takmiči sa Slovačkom i Rumunijom u ekonomskoj ligi
• Svetska banka: Novi pad očekivanja od Zapadnog Balkana i Srbije
• Zašto je u Srbiji dizel najskuplji u istoriji i dokle će cene rasti

Severna Makedonija: Propast srednje klase

Ni statistika Severne Makedonije, koja ima oko 1,8 miliona stanovnika, nije bajna.

Oko 20 osto ljudi je siromašno, mada predstavnici nevladine Makedonske platforme protiv siromaštva tvrde da brojke ne ilustruju realno stanje.

„Nekadašnja srednja klasa više ne postoji - sada su ti ljudi u riziku od siromaštva, kupuju samo osnovne lekove, hranu, minimalno se greju, smanjuju kvalitet obuće i odeće", kazala je Biljana Dukovska, predsednica organizacije, u oktobru 2025.

U najvećem riziku od siromaštva su porodice sa troje ili više dece - čak 54,8 odsto, dodala je.

Prag siromaštva za četvoročlanu porodicu je oko 500 evra, što je za 250 evra manje od prosečene plate.

Minimalna potrošačka korpa iznosi 1.060 evra i sadrži osnovne namernice.

Minimalna zarada je oko 390 evra - među najnižim u regionu.

Crna Gora: Trećina dece izložena siromaštvu

Crna Gora se smatra najnaprednijom kandidatkinjom sa Balkana za članstvo u EU, ali se istovremeno bori sa visokom stopom siromaštva.

U zemlji sa oko 600.000 stanovnika statistika upozorava da svaki peti živi ispod praga rizika od siromaštva koji je oko 405 evra mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Za četvoročlano domaćinstvo prag rizika od siromaštva je oko 850 evra.

Prosečna zarada u Crnoj Gori je u julu 2026. bila 1.037 evra.

Više od trećine dece je izloženo siromaštvu i živi u porodicama koje nemaju osnovne uslove za dostojanstven život.

Stanovnici koji spajaju kraj sa krajem najviše žive na severu zemlje, posebno su pogođeni ruralni delovi, dok se znatno bolje živi na jugu, odnosno mestima na obali Jadranskog mora.

Ćazim Zuškolija bi voleo da obnovi kuću u kojoj trenutno žive, a i da socijalna pomoć bude veća.

„Neka moja deca bar završe škole, da odrastu i imaju svoju paru", kaže on.

Dragica Živić će prodavati voće još koji mesec, posle sledi, kako kaže, kijamet.

„Dok mogu, izlaziću, a onda ću da smanjim još koji zalogaj, dok ne otopli sledeće godine", kaže mi.

Grafike: Teodora Ćurčić, BBC novinarka

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Iz ove kože se ne može': Život ispod praga siromaštva u Srbiji
• Poskupljenja u Srbiji: Kakva je veza pljeskavice u lepinji i inflacije
• Minimalac u Srbiji: 'Ne zvuči malo, ali kada staviš na papir - uhvatiš se za glavu'
• Beskućništvo u Srbiji: 'Živim od danas do sutra, pa šta bude'
• Dvostruko više siromašnih u Srbiji: „Snalazi se ko kako ume i može"
• 'Muka naterala': Minimalac na račun, ostatak u koverti, ko dobija, a ko gubi