Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je policija u sukobima sa demonstrantima koristila suzavac. Predsednik Emanuel Makron osudio je, u televizijskom obraćanju, nekontrolisano nasilje, pitajući se kako je moguće da građani uništavaju sopstvenu zemlju.
Nemiri su uznemirili investitore, koji su počeli da prodaju francuske državne obveznice, što je povećalo troškove zaduživanja države, prenosi portal Biznis.
Prinos na desetogodišnje obveznice u ponedeljak je porastao za 10 baznih poena, na 4,89 odsto, dok je prinos na dvogodišnje obveznice dostigao 3,6 odsto. Rast prinosa znači pad tržišne cene obveznica.
Istovremeno se povećala razlika između prinosa na francuski i nemački desetogodišnji dug, što pokazuje da investitori traže veću nadoknadu za rizik ulaganja u francuske državne hartije od vrednosti, prenosi Guardian.
Politička nestabilnost odrazila se i na devizno tržište. Evro je u ponedeljak ujutru oslabio prema britanskoj funti na najniži nivo za poslednjih 17 meseci, pri čemu je funta dostigla vrednost od 1,188 evra. Evro je pao i prema američkom dolaru, za 0,4 odsto, na 1,1197 dolara.
EPA/YOAN VALAT
Na berzi u Parizu indeks CAC 40, koji prati kretanje akcija najvećih francuskih kompanija, oslabio je 1,2 odsto, dok je širi evropski indeks Stoxx Europe 600 pao za 0,7 odsto. Akcije banaka Societe Generale i BNP Paribas izgubile su više od dva odsto vrednosti.
Nasilje je izbilo posle višenedeljnih mirnih demonstracija zbog loših uslova u školama i rastućih troškova života. Desetine hiljada ljudi učestvovale su u protestnim šetnjama zahtevajući više nastavnika i obnovu zapuštenih školskih zgrada.
Međutim, u gradovima poput Pariza, Bordoa, Nice i Marseja pojedine grupe sukobile su se sa policijom. Analitičari upozoravaju da će ovakva dešavanja dodatno otežati privlačenje međunarodnih investitora, naročito u trenutku kada se Francuska već suočava sa problemima u javnim finansijama, a približavaju se predsednički izbori 2027. godine.
EPA/MOHAMMED BADRA
Francuski javni dug dostigao je 115,6 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2025. godini, dok je budžetski deficit iznosio 5,1 odsto BDP-a. Prinos na francuske tridesetogodišnje obveznice, koje predstavljaju važan pokazatelj dugoročnih troškova zaduživanja države, porastao je za pet baznih poena, na 5,42 odsto.
Viši troškovi zaduživanja dodatno će opteretiti budžet u trenutku kada vlada pokušava da usvoji plan za smanjenje deficita.
Vlada priprema budžet za narednu godinu koji predviđa smanjenje izdataka za penzije i finansiranje državnih institucija, uz izuzetak sektora odbrane.
Međutim, postoji bojazan da bi politički pritisci i protesti mogli da ugroze sprovođenje tih mera. Analitičari upozoravaju da će biti teško ostvariti neophodna ograničenja javne potrošnje ako se vlada suoči sa snažnim otporom, što bi moglo da dovede do novog zaduživanja i daljeg rasta javnog duga. Rast prinosa na obveznice već pokazuje da investitori sve više uzimaju u obzir političke i fiskalne rizike povezane sa Francuskom.