Bezbednost hrane često je prepuštena savesti samog proizvođača umesto rigoroznoj državnoj kontroli, upozorio je Savet za borbu protiv korupcije u novom Izveštaju o bezbednosti hrane u Republici Srbiji.
Oglas
Kako se navodi u upravo objavljenom izveštaju, najveći sistemski problem je podela nadležnosti između različitih ministarstava i inspekcija.
"Kontrola hrane je podeljena između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (veterinarska, fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija) i Ministarstva zdravlja (sanitarna inspekcija). Zbog preklapanja ili nedovoljno jasno definisanih granica u Zakonu, često dolazi do prebacivanja odgovornosti između inspekcija, što ostavlja određene faze u lancu proizvodnje i prometa bez adekvatne kontrole (npr. ugostiteljski objekti, brza hrana, zelene pijace)", konstatuje se u izveštaju.
Iako je, kako se navodi, Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici otvorena, njen pun kapacitet i zakonska uloga nisu kompletno realizovani. Srbija se i dalje u velikoj meri oslanja na ovlašćene privatne i službene laboratorije za analizu uzoraka, koje najčešće nisu izabrane u transparentnom postupku.
"Pravni sistem ne deluje dovoljno preventivno na prekršioce imajući u vidu da je blaga kaznena politika i da postoji sporost u rešavanju postupaka. Inspekcije podnose prijave, ili veliki broj prekršajnih i privrednih prestupa zastari pre nego što sudovi donesu pravosnažnu presudu. Kazne koje se izriču velikim proizvođačima ili trgovinskim lancima često su simbolične u odnosu na profit koji ostvaruju prodajom nebezbednih proizvoda, pa se ekonomski isplati rizikovati", navodi se u izveštaju.
Zakon, dodaje se, propisuje stroge kontrole, ali sama regulativa ne rešava problem nedostatka ljudi na terenu.
"Broj veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih inspektora je drastično manji od realnih potreba. Jedan inspektor često pokriva ogromnu teritoriju i hiljade objekata, što onemogućava redovne službene kontrole, već se uglavnom reaguje samo po prijavama građana", navodi Savet.
Savremeni načini prodaje hrane, kako se konstatuje - prevazišli su trenutni zakonski okvir.
"Tržište neregistrovane prodaje preko društvenih mreža zakonski je teško uhvatljivo. Inspekcije prema zakonu imaju ograničene mogućnosti da kontrolišu privatne posede i ne registrovane subjekte. Takođe, prodaja namirnica sklonih brzom kvarenju (mlečni proizvodi, jaja, meso) van uređenih pijačnih mesta i dalje je prisutna zbog manjkavosti u primeni kaznenih odredbi lokalnih komunalnih službi i republičkih inspekcija", navodi Savet.
U izveštaju se konstatuje da, iako je uvođenje HACCP sistema (samokontrole) zakonska obaveza za sve koji se bave hranom, država nije obezbedila dovoljno fleksibilne olakšice ili jasne procedure za male proizvođače (npr. seoska gazdinstva).
Rezultat je, dodaje se, da mnogi mali proizvođači posluju u sivoj zoni "jer ne mogu da ispune komplikovane i skupe administrativne zahteve koje zakon nameće podjednako i njima i velikim proizvođačima".
"Na osnovu nekih od iznetih nedostataka u postojećoj zakonskoj regulativi može se izvesti zaključak da kumulativni efekat podeljene nadležnosti i nedostatka inspektora stvara sistem u kome je bezbednost hrane često prepuštena savesti samog proizvođača, umesto rigoroznoj državnoj kontroli", upozorava Savet.
U izveštaju se podseća da je javna rasprava za nacrt za izradu novog Zakona o bezbednosti hrane, završena 19. marta ove godine.
"Koliko će se novim zakonom popraviti trenutno stanje u oblasti bezbednosti hrane u Republici Srbiji pokazaće vreme, ali je nedvosmisleno jasna činjenica, da je pored zakonske regulative najvažnije kako se ista sprovodi u praksi", ukazuje savet.
Tim povodom, dodaje se, se Savet obratio nadležnim ministarstvima, odnosno inspekcijama, kao i Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, kako bi dobio podatke o njihovom postupanju u periodu od 2022. do 2025. godine.
Preporuke Saveta
Savet za borbu protiv korupcije uputio je Vladi Srbije preporuke da bi, kako navode, "sistem bezbednosti hrane u Srbiji bio potpuno efikasan, usklađen sa savremenim rizicima i otporan na izazove globalizacije i klimatskih promena".
Umesto podeljenosti između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja, potrebno je formirati centralizovano telo koje bi objedinilo sve inspekcijske službe, čime bi se ubrzalo donošenje odluka i eliminisao institucionalni sukob nadležnosti, navodi Savet.
"Preporučuje se hitno popunjavanje sistematizovanih radnih mesta koja nisu popunjena, uz proširenje broja sistematizovanih radnih mesta u inspekcijama sa povišenim rizikom na nepravilnosti i zloupotrebe i omogućavanje zapošljavanja mlađih stručnjaka (tehnologa, veterinara, agronoma) i njihove kontinuirane edukacije o novim naučnim saznanjima i rizicima", navodi se u preporukama.
Savet preporučuje državi da ojača kapacitete Nacionalne referentne laboratorije u Batajnici. Njeni kapaciteti, navodi se, moraju biti u punoj funkciji za sve vrste analiza, čime bi se obezbedilo kontinuirano finansiranje najsavremenije opreme za analize na specifične toksine, pesticide ili teške metale a rezultati analiza ne bi čekali predugo, ili uzorci slali u inostranstvo.
Nadležne inspekcijske službe treba da planiraju veći broj nenajavljenih uzorkovanja hrane, delujući preventivno.
Potrebno je, takođe, da se uspostavi trajni, preventivni sistem kontrole žitarica i stočne hrane još na poljima i u silosima, kako bi se sprečilo prelivanje aflatoksina u mleko i mlečne proizvode.
"Standardi i granice dozvoljenih količina moraju biti usklađeni sa regulativom EU", ukazuje Savet.
Neophodno je, smatra Savet, pojačati kontrolu domaćih poljoprivrednih proizvođača u vezi sa poštovanjem "karence" (vremena koje mora da prođe od prskanja voća i povrća do berbe) i pooštriti kaznenu politiku za neadekvatnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja.
Nadležna ministarstva treba da razviju jedinstvenu digitalnu platformu gde se u svakom trenutku, putem QR koda ili bar-koda, može ispratiti putanja proizvoda – od farme ili njive, preko prerađivača i hladnjače, do police u prodavnici, preporučuje Savet.
"Po ugledu na mnoge razvijene zemlje, rezultati kontrola treba da budu transparentni, dostupni na sajtu nadležne inspekcije. Ako se u nekom proizvodu ili restoranu pronađe ozbiljna nepravilnost, ta informacija (nakon potvrde) treba da bude javno dostupna potrošačima, što bi nateralo takve subjekte na daleko veću odgovornost i smanjilo mogućnost drugih da javnim objavljivanjem rizikuju ugled i opstanak", ukazuje Savet.
Savet Vladi Srbije preporučuje i da rad nadležnih inspekcija za kontrolu i bezbednost hrane bude transparentan i dostupan javnosti kroz informatore o radu objavljene na njihovom sajtu, "što nije slučaj kod mnogih inspekcija".
Finansijski i stručno treba da se pomogne manjim privrednim subjektima kao što su (mlekare, sušare, mesare, pekare i dr.) da implementiraju higijenske standarde bez ugrožavanja njihovog opstanka na tržištu.
Nadležne institucije, uz podršku udruženjima za zaštitu potrošača, treba da pokrenu nacionalnu kampanju o pravilnom čuvanju hrane u domaćinstvima, čitanju deklaracija i prijavljivanju uočenih nepravilnosti nadležnim inspekcijama.
"Državna revizorska institucija, Budžetska inspekcija i dr. treba da kontrolišu trošenje budžetskih sredstava namenjenih za bezbednost hrane i da za tu namenu budu izdvojena sredstva u dovoljnom obimu, jer investiranje u bezbednost hrane nije trošak za budžet, već direktna ušteda u zdravstvenom sistemu i investicija u izvozni potencijal srpske poljoprivrede", ukazuje Savet.
Savet preporučuje i da se u okviru nadležnih ministarstava pojača unutrašnja kontrola rada inspektora i uvede digitalizacija, odnosno takozvani ( „ e-Inspektor“), zatim da Uprava za zaštitu bilja izvrši potpunu digitalizaciju fitosanitarnih procedura i izvrši pooštravanje terenske kontrole prodaje i upotrebe hemijskih sredstava.
Takođe, treba da se pooštri kaznena politika i da se "pored prekršajne odgovornosti za određene nepravilnosti u vezi bezbednosti hrane, koje nisu imale kvalifikaciju krivičnog dela, ista preinači u krivičnu odgovornost".
Na kraju, Savet za borbu protiv korupcije preporučuje Vladi Srbije da se tokom procesuiranja prekršajnih i krivičnih postupaka u vezi sa bezbednošću hranom prioritet daje tim postupcima, kako ne bi došlo do njihovog zastarevanja.
Teme