Tragovi špijunskog softvera pronađeni su na telefonima još dvoje ljudi u Srbiji, pokazala je analiza forenzičke laboratorije Citizen Lab iz Kanade i Share Fondacije, i to rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića i višeg tužilačkog saradnika Radeta Bajića, koji je radio na slučaju Generalštab. Zašto su se baš oni našli na meti i da li će neko odgovarati?
Oglas
U grčkoj mitologiji, Pegaz je krilati konj koji je junake nosio sve do Olimpa. U savremenoj verziji Pegaz nije dete Posejdona već ozloglašeni proizvod izraelske kompanije NSO Group.
Špijunski softver Pegasus leti u drugom smeru, umesto ka mitskom Olimpu, zalazi u tuđe telefone - po pravilu onih koji su nažuljali vlast.
"Ovo otkriće govori o ozbiljnom napadu na moju privatnost, bezbednost i integritet funkcije rektora. Špijunski softver Pegasus u mom telefonu još je jedan pokušaj zastrašivanja u nastojanju da se spreči svaki kritički stav i javno delovanje", saopštio je rektor Đokić nakon vesti da je špijunski softver pronađen u njegovom telefonu.
Pegasus može da pretvori nečiji telefon u uređaj za tajno praćenje, bez uobičajenih znakova da je telefon kompromitovan - ubacuje se daljinski, bez ijednog klika a korisnik ni ne zna da je na meti. U pitanju je izuzetno skup, sofisticirani alat koji ne može da kupi bilo ko.
"I sama kompanija NSO group, koja proizvodi špijunski softver Pegasus na svom sajtu i izjavama neprekidno govori da se takvi sofveri mogu prodavati samo državama. To je ono što možemo da zaključimo s jedne strane, a s druge strane, indikativno je ko su mete napada - to su za sada mete koje su bile kritične prema vlasti u nekom momentu ili nekom obliku", objašnjava Andrijana Ristić iz Share fondacije.
Ono što je sigurno je da je počinjeno krivično delo, kaže advokat Vladimir Beljanski.
Ipak, činjenica da jedino službena lica mogu da ga počine, kaže, bitno menja sliku i pravnu kvalifikaciju.
"Kada takvi ljudi zloupotrebe svoj položaj i unesu špijunski softver u nečije telefone, tada dolazi do ozbiljnijih i težih krivičnih dela koje se gone po službenoj dužnosti. Postoji visoki stepen sumnje da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi za koje je zaprećena daleko ozbiljnija kazna za takvo delovanje", ocenjuje Beljanski.
Ostali slučajevi prisluškivanja bez epiloga
Ovo nije prvi put da su forenzički dokazani slučajevi špijuniranja prijavljeni. Na meti su se godinama unazad nalazili novinari, aktivisti, opozicioni političari i članovi studentskog pokreta - bez epiloga.
"Od 2024. i prvih krivičnih prijava koje su organizacije civilnog društva tada podnele do sada nemamo gotovo nikakve reakcije iz tužilaštva, iz policije ili bilo kojih drugih institucija koje su odgovorne da sprovode nadzor nad, recimo BIA, MUP ili slično", kaže Ristić.
"Više ne možemo da govorimo o nekim pojedinačnim slučajevima već o sistemskom, organizovanom targetiranom nadzoru onih koji na bilo koji kritički način deluju protiv ove vlasti. A posebno zabrinjava to što su pod takvim pritiscima i ljudi koji bi, između ostalog, trebalo da vrše nadzor i istražuju neka najozbiljnija krivična dela", objašnjava Ana Toskić Cvetinović iz Partneri Srbija.
Činjenica da se na meti špijunskog softvera po prvu put našao i neko iz pravosuđa, i to čovek koji radi na slučaju Generalštab proizvešće nesigurnost kod svih koji se bave osetljivim predmetima, smatra Beljanski. Da li će se Tužilaštvo za organizovani kriminal sada probuditi, kada se na meti našao jedan od njih?
"Ja se nadam da će to pogurati reakciju, ali nisam veliki optimista da će se nešto dogoditi, pogotovo u narednih nekoliko dana. Nažalost, kao i sve u našoj državi, da li će se nešto dalje raditi na tom predmetu zavisi od rezultata izbora - to je nešto što je poražavajuće za pravosuđe", kazao je advokat Beljanski.
Šta kažu iz TOK-a za N1
U međuvremenu odgovorilo je i Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Za N1 navode da za slučajeve eventualnog nezakonitog prisluškivanja putem elektronskih uređaja nisu nadležni oni, već Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
U odgovoru navode i da je to odeljenje isključivo nadležno za krivična dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja koriste računari, računarski sistemi, mreže i podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.
Ističu da to obuhvata i slučajeve eventualnog nezakonitog prisluškivanja korisnika putem mobilnih telefona.
Teme