Poslednjih dana i nedelja bili smo svedoci brojnih botovskih napada na naloge na društvenim mrežama medija, organizacija i pojedinaca, koji su u nekim slučajevima doveli do privremenih blokada tih naloga. O tome ko stoji iza napada samo se nagađa, a ključno pitanje je da li i šta korisnici mogu da urade da ih zaštite.
Oglas
Svako želi rast broja pratilaca, ali kada nalog na društvenim mrežama preplave stotine ili hiljade novih pratilaca to može da bude kontraproduktivno i dovede do blokiranja naloga, što je uglavnom cilj onih koji ovakav napad sprovode - da ućutkaju one čiji se glas daleko prenosi.
Jedan od osnovnih saveta da se ovakvi pokušaji osujete je da svoj nalog na društvenoj mreži "zaključate", odnosno iz "public" prebacite u "private", jer tako kontrolišete ko može da pristupi nalogu, a pokušaji botova da ga preplave ostaju zaglavljeni u "follow requests". Odatle svaki sumnjivi profil možete blokirati i prijaviti platformi.
Međutim, ovo pravilo ne važi za medije ili organizacije, kojima je cilj da u ključnim trenucima njihove objave stignu do što većeg broja ljudi. Prebacivanje profila na "private" smanjuje se takozvani "reach", odnosno domet objava, što je i jedan od glavnih motiva ovakvih napada - ućutkivanje ili makar utišavanje određenih glasova u online prostoru.
S druge strane, ukoliko se ručno ne blokira svaki od botovskih naloga, onog trenutka kada se nalog vrati u status "public" svi zahtevi za praćenje će automatski biti prihvaćeni.
Bojan Perkov iz SHARE fondacije za portal N1 objašnjava da se botovski nalozi mogu prepoznati po tome što imaju šablonske nazive - nasumično strano ime i niz cifara na kraju, a obično nemaju objave.
Kako to u praksi izgleda, ranije nam je pokazao Strahinja Ćalović, koji je bio jedna od meta početkom oktobra usred talasa napada na različite profile.
"U minutu dobijate stotine pratilaca, koji izgledaju prilično generički, imena im se razlikuju samo za po slovo ili broj, a često imaju i identične profilne slike. Nemaju sopstvenih objava i prate od 5 do 500 ljudi, od kojih su većina veći, verifikovani profili", objašnjava Ćalović.
Kako dodaje, notifikacije se nižu u sekundama i za par sati možete imati i po nekoliko hiljada takvih pratilaca.
Perkov iz SHARE fondacije kaže da Meta posle određenog vremena detektuje i briše lažne pratioce, zbog čega je važno prikupiti što više podataka o naglom povećanju broja pratilaca.
"Meta posle određenog vremena detektuje i obriše lažne pratioce, ali se nekima od naloga dešavalo da ih posle nekog vremena ponovo masovno zapraćuju. Zato je važno da se prikupi što više podataka, kako bi se Meti ukazalo na predizborne manipulacije i moguće incidente sa nalozima na dan izbora", kazao je Perkov.
Zbog toga je, čini se, jedini način da se nalog sačuva od suspenzije zbog poplave pratilaca to da se aktivno i konstantno prati i na vreme reaguje.
Do 15% svih naloga su botovi
Tačan broj botova na društvenim mrežama nije poznat, ali se procenjuje da oni čine između 5 i 15 odsto svih naloga. Veliki broj botova, uz sposobnost da deluju „stvarno”, čini ih veoma efikasnim za svrhu kojoj su namenjeni. Mnogi korisnici društvenih mreža ih ne prepoznaju odmah ili reaguju na njih kao da su stvarni korisnici. Botovi na društvenim mrežama mogu pokušati da se povežu sa drugim korisnicima ili da ih dodaju za prijatelje kako bi proširili svoju mrežu. Ako ne poznajete neku osobu, nemate zajedničkih kontakata, ta osoba nema objava, najverovatnije je u pitanju bot i najbolje je da taj zahtev odbijete.
"Korisnici treba da vode računa o statusu naloga i prate da li ga je Meta suspendovala i da u slučaju suspenzije bez odlaganja prate instrukcije i uloži žalbu na odluku o suspenziji", istakao je Perkov u izjavi za portal N1.
Dodao je da u slučaju suspenzije proces žalbe može da traje veoma dugo, imajući u vidu da Srbija nije tržište od prioriteta za Metu i da nije članica EU, gde se primenuje Akt o digitalnim uslugama (DSA) koji propisuje stroge obaveze za onlajn platforme poput Instagrama i Fejsbuka.
Drugi način da botovi privremeno "ugase" neki profil na društvenim mrežama je masovna sinhronizovana akcija prijavljivanja neprimerenog sadržaja. U slučaju Facebooka i Instagrama, kompanija META automatski suspenduje takve profile dok ne uradi analizu prijavljenog sadržaja.
Perkov kaže da ciljevi mreža botova koji vrše napade mogu biti razni, od širenja propagandnih narativa do manipulatvnih radnji.
"Meta to strogo zabranjuje i uklanja takozvane mreže koordinisanog neautentičkog ponašanja. Jedna takva mreža namenjena političkoj propagandi u Srbiji uklonjena je sa Instagrama i Fejsbuka pre nekoliko godina", podsetio je Perkov.
Kako prijaviti lažne naloge
Ako naiđete na lažni nalog, njegovo prijavljivanje će pomoći društvenim mrežama da preduzmu odgovarajuće mere. Većina platformi društvenih mreža nudi jednostavan način za prijavljivanje „bot” naloga.
Facebook:
Idite na profil lažnog naloga.
Ako ne možete da ga pronađete, pokušajte da pretražite ime koje se koristi na profilu ili zamolite prijatelje da vam pošalju link ka tom nalogu.
Kliknite na tri tačke ispod naslovne fotografije i izaberite opciju "Find support" ili "Report profile" (Pronađi podršku ili prijavi profil).
Pratite uputstva na ekranu koja se odnose na lažne naloge kako biste podneli prijavu.
Instagram:
Idite na profil „bota”.
Dodirnite tri tačke u gornjem desnom uglu i izaberite "Report" ("Prijavi”).
Na sledećem ekranu izaberite "It's a spam".
Ovo će takođe blokirati taj nalog i ukloniti ga sa vaše liste pratilaca.
X:
Otvorite profil „bot” naloga.
Kliknite na ikonicu sa tri tačke u gornjem desnom uglu.
Izaberite „Report” ("Prijavi") – pojaviće se lista mogućih razloga za prijavu.
Izaberite "It’s suspicious or spam".
Na sledećem ekranu izaberite "It’s a fake account".
Teme