Istraživanje MASA: Pojačan politički pritisak na univerzitete, više napada na članove akademske zajednice...

Oglas

Na tribini su govorili nekadašnji vanredni profesori Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Jelena Kleut i dr Vladimir Mihić, profesor novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja dr Marko Stojanović, predsednik Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti dr Vladan Čokić, a moderator tribine je bio član koordinacionog odbora MASA prof. dr Dalibor Petrović.

„Okupili smo se ovde da pričamo o hrabrosti struke u vreme buke, ili što reče Vladan (Čokić), možda bolje: u vreme bruke, ili izostanku hrabrosti struke u vreme buke. Ovo nam je bila dobra prilika da napravimo presek, da vidimo šta se promenilo u protekle dve ili tri godine, posebno u okolnostima intenzivnog angažovanja akademske zajednice, do kog je došlo, nažalost, zbog tragičnog događaja u ovom gradu“, rekao je na početku tribine Petrović, misleći na pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu usled koje je život izgubilo šesnaestoro ljudi, dok je jedna osoba teško povređena.

Dr Vladimir Mihić je predstavljajući istraživanje naveo da je ono obuhvatilo sve univerzitete u Srbiji.

„Ono što je opšti utisak istraživanja da i dalje postoji ozbiljan, ne bih rekao strah, ali bojazan, pogotovo kod mlađih akademskih stručnjaka, da učestvuju anonimno u ovim istraživanjima, što pokazuje i to da je od 190 naših ispitanika preko tri četvrtine imalo 15 i više godina radnog staža, a oko trećine ispitanika bili su redovni profesori. Dakle, oni koji nemaju šta da izgube i koji su za stalno zaposleni na fakultetu“, naglasio je profesor.

Pojačan politički pritisak na univerzitete, profesori se boje za sopstvenu bezbednost i egzistenciju

Dodao je da je u akademskoj zajednici - u odnosu na prethodna istraživanja - „osetno porastao osećaj da postoji omaložavanje visokoškolskih ustanova, profesora i naučnika u javnosti, i da je pojačan politički pritisak na univerzitete“.

„Drastično je porastao i strah (u akademskoj zajednici, prim. aut) za sopstvenu bezbednost i egzistenciju, i još više strah od profesionalnih sankcija. Kod bezbednosti i egzistencije sa 43 na skoro 60 odsto, a kod profesionalnih sankcija sa 56 na preko 70 odsto“, objavio je Mihić.

Istraživanje je pokazalo da akademska zajednica smatra da je strah za sopstvenu bezbednost i egzistenciju verovatno jedan od glavnih razloga zašto njeni predstavnici ne žele da javno iznose svoje stavove.

„Ohrabrujuće je da je procenat onih koji smatraju da univerzitetski profesori imaju moralnu obavezu da javno istupaju na teme od javnog interesa - ako spadaju u domen njihove stručnosti - porastao sa 77 na 84 odsto, a prepolovljen je broj onih koji smatraju da postoje neki razlozi kada ne bi trebali da istupe u javnost. Takođe je značajno porastao - sa 77 na preko 90 odsto - procenat stručnjaka koji smatraju da bi trebali da se aktivnije uključuju u podršku formalnim i neformalnim građanskim inicijativama“, saopštio je Vladimir Mihić.

Tri puta više napada na članove akademske zajednice u tabloidima

Istraživanje je pokazalo da su napadi na članove akademske zajednice u tabloidima porasli za više od tri puta, sa četiri na skoro 13 odsto.

„Od 2024. godine je skoro 13 odsto stručnjaka bilo izloženo tabloidnim napadima zbog iznošenja, ne političkih, nego ekspertskih stavova u javnosti, i to je nešto što prilično zabrinjava, jer je taj postotak 2022. godine bio zanemarljiv, iznsio je svega četiri odsto“, rekao je profesor.

Prema rezultatima istraživanja stručnjaci u tehničko-tehnološkim naukama vide svoje mesto u poboljšanju situacije na institucionalnom nivou, dok eksperti u društveno-humanističkim naukama svoj angažman vide u medijima, i u okviru neformalnih inicijativa kao što su, naprimer, zborovi i ekološki pokreti.

Većina ispitanika smatra da se napadi države na univerzitete mogu sprečiti samo političkim putem

Iz podataka istraživanja proizilazi i da je svaki sedmi ispitanik imao ozbiljne posledice zbog svog angažovanja u protestima ili zbog svog stručnog rada koje je bilo vezano za dešavanja koja su pokrenuli protesti.

„Preko 80 odsto ispitanika smatra da je politički put najbolji način ili jedini na koji se mogu zaustaviti napadi države na univerzitete u Srbiji, što mislim da je s jedne strane tužno, ali s druge strane jeste naša realnost i jeste možda ohrabrujuće da su se eksperti, da kažem, probudili“, konstatovao je profesor psihologije Vladimir Mihić.

Predsednik Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti dr Vladan Čokić objasnio je da indeks akademske slobode - koji je napravljen kao projekat Univerziteta u Nirnbergu i Bečkom institutu - meri pet komponenti: slobodu istraživanja i nastave, slobodu akademske razmene, institucionalnu autonomiju, integritet kampusa i slobodu akademskog kulturnog izražavanja.

Srbija među poslednjima u Evropi prema indeksu akademske slobode

Naglasio je da su 2023. godine prema indeksu akademske slobode u evropskim zemljama iza Srbije bile samo Turska, Belorusija, Ukrajina, Rusija i Mađarska i dodao, da se situacija u Mađarskoj verovatno promenila nakon smene Orbanovog režima.

„Znači mi smo tu na samom dnu akademske slobode u Evropi, i mi po tom standardu ne pripadamo Evropi“, upozorio je profesor.

Dodao je da je sa kolegama izradio studiju slučaja za Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

„Mi imamo jedan drastičan primer agresivnog pristupa države koja koristi Ministarstvo zdravlja i koristi svoje službenike koji su postavljeni u Savetu fakulteta ili u Etičkom odboru Srbije za smenu dekanke, za smenu ljudi koji su na funkcijama, da li na katedri, da li na klinici. Država brutalno ne poštuje zakon, ne poštuje statut, ne poštuje ništa“, ukazao je Čokić.

Profesor DIF-a: Noć je najcrnja pred svitanje, duboko verujem da će studenti doneti promenu

Profesor novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja dr Marko Stojanović istakao je da su u prethodnih godinu dana na njegovom fakultetu izgubili najcitiranijeg profesora Univerziteta u Novom Sadu, „koji je nateran da da otkaz“, kao i najcitiranijeg mladog naučnika.

„Četvoro ili petoro nastavnika sa DIF-a koji su veoma citirani, veoma referentni u svojoj oblasti više nisu tu. Mi imamo jednu čistku na fakultetu. Nas nekoliko se trudi da zadrži tu akademsku slobodu, ali znate, kod nas je danas na fakultetu hrabrost da imaš svoje mišljenje, očigledno nešto nije uredu sa tim sistemom. Taj pritisak se nastavlja. Ja duboko verujem, da je noć najcrnja pred svitanje, znam da će doći bolje vreme. Oduševljen sam studentima, studenti su najbolji deo nas, ta energija koju oni daju je neverovatna i zaista duboko verujem da će oni doneti promenu“, rekao je profesor DIF-a.

Kleut: Prešla se linija u akademskom svetu, a zatim poslužila kao obrazac

Nekadašnja vanredna profesorka novosadskog Filozofskog fakulteta Jelena Kleut, koja zbog svog angažovanja u studentskom i građanskom buntu, nije izabrana u zvanje redovnog profesora, konstatovala je, da se time što ona nije izabrana u zvanje redovnog profesora, „prešla linija koja se ne prelazi u akademskom svetu“.

„Mi ne samo što smo prešli tu liniju, nego je zapravo ta linija poslužila kao obrazac za Vladu (profesora Vladimira Mihića, prim.aut) i služiće, ako se nešto duboko ne promeni, kao obrazac za razne druge stvari. Mi uzmemo pa čitamo zakone i pravilnike, konsultujemo advokate i zaključimo da je sve u redu, da je ono što mi radimo ispravno, da su naši izveštaji dobri, da ispunjavamo uslove. I onda shvatimo da zapravo sa druge strane i protiv nas imamo neke ljude kojima je to potpuno nebitno“, konstatovala je Kleut.

Mihića prvo zvali na druge univerzitete, pa mu kasnije saopštili: „Izvinite, dobili smo poziv, mi ne možemo“

Vladimir Mihić, koji takođe nije izabran u zvanje redovnog profesora, jer je glasno stao uz studente, smatra da je „solidarnost zakazala“ u slučaju Jelene Kleut.

„Da je tada bilo solidarnosti, makar kao u mom slučaju, mislim da ne bi došlo ni do mog slučaja ni do slučaja kolega sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje. Mi smo bili svi ispred univerziteta taj dan, kad je Jelena rekla: ‚moj izveštaj nije prošao‘, mi smo pitali: ‚kako nije prošao?‘ Dakle, nismo mislili da to može da se desi. Čak i u mom slučaju, ja sam i dalje naivno verovao da se ipak neće tako završiti, bilo mi je potpuno nezamislivo. Uzdržani su presudili (na sednici Senata UNS, prim. aut.), jer je bilo samo četvoro protiv, ali je bilo šestoro uzdržanih“, priseća se Mihić.

Napomenuo je da se nakon toga ispostavilo „da za njega nema mesta nigde na univerzitetima u Srbiji“.

„Preko leta smo se sve lepo izdogovarali, kada je došao septembar i kada je trebalo da se to finalizuje, rečeno mi je: ‚Izvinite, dobili smo poziv, mi ne možemo‘. To me je šokiralo, jer sam shvatio da to nije pitanje neke lične osvete, nego da tu sad zaista postoji čitav mehanizam koji zabranjuje ljudima da zapošljavaju nepodobne ljude”, smatra profesor psihologije.

"Malobrojni zauzeli pozicije moći koju zloupotrebljavaju"

Jelena Kleut kao jedan od problema navodi i to da mnogi iz akademske zajednice zapravo „čekaju da sve prođe, i ne žele da se angažuju ni oko čega“.

„Sa druge strane imamo ove ljude koji nisu brojni, ali su zauzeli pozicije moći koju zloupotrebljavaju, i imamo - meni je to neverovatno - jedan deo neodlučnih, to nisu neodlučni. Na fakultetu u kojem je policija dva puta bila i izbacivala, i ti i dalje kao ne bi da se mešaš, što je stvarno neprihvatljivo. Čini mi se da se zahvaljujući studentima ipak značajno proširio krug ljudi koji nešto govore i nešto rade, i da je to užasno važno za sve što nam sledi dalje, i da sad taj front nekako treba čuvati“, naglasila je Kleut.

Na tribini se govorilo i o teškoj situciji na Filozofskom fakultetu u Nišu na kojem zaposleni od 20. jula nisu primili plate, zbog toga što su se usprotivili odluci vlasti da osnuje Fakultet srpskih studija i sa niškog Filozofskog fakulteta izdvoji tri departmana - za srpski, ruski jezik i istoriju.

"Žao mi je što mladima nismo ostavili sređeno društvo"

Predsednik Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti dr Vladan Čokić ističe da su starije generacije „promašile ovo vreme“.

„I ovo je na mlađima, nažalost. Žao mi je što im nije nešto ostavljeno, sređeno društvo, nego oni moraju da ga sređuju“, zaključio je Čokić na kraju tribine.

Teme