Kada lekar meri krvni pritisak, pažnja je uglavnom usmerena na dve vrednosti – gornji, odnosno sistolni pritisak, koji pokazuje pritisak u arterijama dok srce izbacuje krv, i donji, dijastolni pritisak, koji pokazuje pritisak dok se srce odmara između otkucaja.
Međutim, novo istraživanje ukazuje na to da bi još jedan podatak mogao da bude važan: koliko se krvni pritisak menja tokom vremena.
Istraživanje sprovedeno na više od 57.000 učesnika britanske baze podataka UK Biobank pokazalo je povezanost između većih oscilacija krvnog pritiska između različitih merenja i povećanog rizika od smrti.
Depositphotos/tsalko
Posebno se izdvojila grupa osoba sa dijabetesom tipa 2 i velikom varijabilnošću sistolnog pritiska. Kod njih je rizik od smrti tokom perioda praćenja bio gotovo tri puta veći nego kod osoba sa normalnim nivoom šećera u krvi i malim oscilacijama krvnog pritiska.
Možda vas zanima
Rezultati su predstavljeni na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Milanu, a istraživanje je vodila dr Fariba Ahmadizar sa Odeljenja porodične medicine Univerzitetskog medicinskog centra u Amsterdamu.
U istraživanju je učestvovalo 57.611 osoba prosečne starosti od 55,4 godine, od kojih su 52 odsto bile žene. Krvni pritisak izmeren im je prilikom početne procene i najmanje još jednom tokom kasnijih kontrola, a naučnici su analizirali koliko su se vrednosti menjale između merenja.
Na početku istraživanja, 50.744 osobe imale su normalne vrednosti šećera u krvi, 5.397 predijabetes, dok je 1.470 osoba imalo dijabetes tipa 2.
Naučnici su pratili učesnike nešto duže od pet godina. Tokom tog perioda, 571 osoba doživela je moždani udar, 1.460 je preminulo, a kod 319 osoba dijagnostikovana je demencija.
Pokazalo se da nije važna samo prosečna vrednost krvnog pritiska već i to koliko se ona menja od jednog merenja do drugog. Što su oscilacije bile veće, veći je bio i rizik od smrti, nezavisno od prosečnog krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi i drugih faktora koje su naučnici uzeli u obzir.
Shutterstock/Me dia
Mnogi se ne leče
Konkretno, veće oscilacije gornjeg, odnosno sistolnog pritiska, bile su povezane sa 11 odsto većim rizikom od smrti, dok su oscilacije donjeg, dijastolnog pritiska, bile povezane sa osam odsto većim rizikom.
Veće promene dijastolnog pritiska, kao i srednjeg arterijskog pritiska, bile su povezane i sa većim rizikom od moždanog udara. S druge strane, naučnici nisu pronašli značajnu povezanost između oscilacija krvnog pritiska i demencije.
Važno je, međutim, naglasiti da istraživanje nije dokazalo da oscilacije krvnog pritiska same po sebi izazivaju moždani udar ili povećavaju rizik od smrti. Ono je pokazalo samo da postoji povezanost između ovih pojava, dok su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo zašto se to događa i da li bi smanjenje oscilacija moglo da umanji zdravstvene rizike.
"Naši rezultati ukazuju na to da promene krvnog pritiska tokom vremena mogu da pruže dodatne informacije uz prosečne vrednosti pritiska koje se koriste u rutinskoj zdravstvenoj zaštiti", objasnila je dr Fariba Ahmadizar.
Možda vas zanima
Ona je naglasila da je potrebno još istraživanja pre nego što bi se varijabilnost krvnog pritiska mogla preporučiti kao deo rutinske kliničke procene. Tek treba utvrditi da li se ove oscilacije mogu ciljano smanjiti i da li bi njihovo smanjenje zaista umanjilo rizik od moždanog udara ili smrti.
Posebno zabrinjava činjenica da se veliki broj ljudi ne leči ili, uprkos terapiji, nema dobro regulisan pritisak.
Chompoo Suriyo/Shutterstock
Problem je u tome što povišen krvni pritisak najčešće ne boli i može dugo da prođe bez jasnih simptoma. Upravo zato je merenje jedini pouzdan način da saznamo da li imamo povišen pritisak.
Novo istraživanje sada otvara još jedno pitanje: možda u budućnosti neće biti važno samo koliki nam je krvni pritisak već i koliko se njegove vrednosti menjaju tokom vremena.
Za sada, međutim, jedna neuobičajena vrednost na meraču pritiska nije razlog za paniku. Krvni pritisak se prirodno menja tokom dana pod uticajem fizičke aktivnosti, stresa i brojnih drugih faktora.
Ono što ova studija ispituje jeste dugoročnija promenljivost vrednosti između pojedinačnih merenja. Tek će buduća istraživanja pokazati da li i na koji način ovaj podatak treba uključiti u rutinsku procenu kardiovaskularnog rizika.