"Glasam na izborima u Srbiji, pod pritiskom (za Srpsku naprednu stranku), ne slobodnom voljom", ovako svoje svedočenje počinje građanka sa Kosova, zaposlena u jednoj od obrazovnih institucija u srpskim sredinama. Njen identitet i mesto gde živi i radi poznati su redakciji Radija Slobodna Evropa (RSE).
Oglas
O pritiscima na birače sa Kosova, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra, pristala je da govori pod uslovom anonimnosti - jer strahuje da bi u suprotnom dobila otkaz. Priču sličnu njenoj navode nezavisno još tri izvora sa kojima je razgovarao RSE.
Među 6,45 miliona građana u biračkom spisku Srbije, više od 115 hiljada njih ima adrese na Kosovu. Pravo glasa ostvaruju na biralištima u Srbiji, u četiri pogranične opštine – Vranju, Raški, Tutinu i Kuršumliji, gde će za njih biti otvoreno 60 biračkih mesta.
Na izbore, prvenstveno, izlazi srpska zajednica, oslonjena na vladu u Beogradu.
Jer pod okriljem zvaničnog Beograda u srpskim sredinama na Kosovu nastavljaju da funkcionišu obrazovne i zdravstvene institucije, dok su druge ustanove srpskog sistema izmeštene u Srbiju, u pogranična mesta. Finansiraju se iz državne kase.
Država Srbija, tako, ostaje najveći poslodavac u srpskim sredinama na Kosovu, sa više od 30.000 zaposlenih.
Na pitanje čime je uslovljena, sagovornica RSE kaže da bi joj posao i egzistencija bili ugroženi ako ne da svoj glas Srpskoj naprednoj stranci (SNS) – odnosno njihovoj listi "Ujedinjena Srbija".
SNS do objave teksta nije odgovorila na optužbe da uslovljava birače da glasaju za njih. Ranije su takve optužbe, koje su iznošene u javnost, odbacivali.
Pritisci na birače kažnjivi su zakonom, podseća RSE.
Krivični zakonik predviđa kaznu od tri meseca do tri godine zatvora za one koji "silom ili pretnjom" utiču na glasanje.
A novčana ili zatvorska kazna do tri godine predviđena je za one koji nude "nagradu, poklon ili bilo kakvu drugu korist" u zamenu za glas.
Predstojeći izbori u Srbiji održavaju se u atmosferi visokih tenzija i duboke polarizacije u društvu, dok Srpska napredna stranka, predvođena doskorašnjim predsednikom države Aleksandrom Vučićem, nastoji da zadrži vlast nakon masovnih antivladinih protesta.
Glavni rival im je studentski pokret, nastao na talasu protesta protiv korupcije.
"Naređenje od direktora"
Četrnaestogodišnju vlast Vučićevih naprednjaka obeležila je, prema ocenama međunarodnih nevladinih organizacija, stroga kontrola državnog aparata i urušavanje demokratije, piše RSE.
A dok je Vučić odbijao da prizna kosovsku nezavisnost i sa Prištinom pregovarao o normalizaciji odnosa, uz podršku SNS-a je na Kosovu formirana Srpska lista – partija koja se smatra satelitom naprednjaka i koja je na vlasti u svih deset kosovskih opština sa srpskom većinom. Mnogi funkcioneri Srpske liste su, pored ostalog, na čelu ustanova koje finansira Srbija.
"Zaposleni dobijaju 'naređenje' od svojih direktora (za koga da glasaju) i niko ne sme da kaže ne, jer se zna šta sledi u suprotnom", naglašava sagovornica RSE.
Isto se, tvrdi, događalo i na ranijim izborima.
Na izborima na Kosovu, tako, glasaju za Srpsku listu, dok se za izbore u Srbiji glas daje Srpskoj naprednoj stranci.
Na optužbe do objave teksta nije odgovorila ni Srpska lista, navodi RSE.
Sagovornica RSE kaže da nije dobijala novac za glasanje, niti joj je nuđen. Ističe i da nije članica ni Srpske liste, ni SNS-a. A instrukcije pred glasanje 25. oktobra, već su, kaže, počele da stižu.
Na biračka mesta će, kako dodaje, ići organizovano, sa kolegama i drugim meštanima opštine na Kosovu u kojoj živi. Prevoz do birališta u Srbiji, ističe, organizuje Srpska lista, prenosi RSE.
Organizovani odlazak na glasanje bio je praksa i u ranijim izbornim ciklusima.
Takva praksa ustanovljena je 2022, nakon što su vlasti u Prištini odbile da otvore birališta u mestima u kojima živi srpska zajednica, za izbore koje organizuje zvanični Beograd.
"Sigurni glasovi za SNS"
Druga sagovornica RSE je, u jednom od sedišta institucija u blizini prelaza Srbije i Kosova, tokom septembra dobila formular Srpske napredne stranke za "sigurne glasove" na predstojećim izborima.
Kaže da su aktivisti te stranke od nje zatražili da obezbedi podatke trideset građana, za koje garantuje da će dati svoj glas Vučićevoj listi 25. oktobra – njihova imena, adrese i brojeve telefona.
I ova sagovornica RSE je zaposlena u jednoj od institucija koje finansira Beograd, sa ugovorom na određeno vreme. Priča pod uslovom anonimnosti, u strahu od gubitka posla.
Sigurna je da joj ugovor ne bi bio produžen, ukoliko bi joj se objavio identitet. Sličnu priču imaju još dva anonimna sagovornika.
Za RSE kažu da su upisani na listu "sigurnih glasova" SNS-a.
"Ja sam dao svoje podatke u svrhu (sigurnih glasova), jer mi je osoba koja ih je tražila bliska i njoj to znači da zadrži posao", dodaje jedan od sagovornika RSE.
"Ustaljeni obrazac" – tako pritiske na birače sa Kosova da glasaju za vlast opisuje Zoran Savić iz nevladine organizacije "Aktiv".
"Gotovo svaki izborni ciklus gledamo istu sliku - organizovanje zaposlenih u javnim institucijama, kolektivne odlaske na glasanje, organizovani prevoz i direktore koji imaju veoma aktivnu ulogu u mobilizaciji zaposlenih", kaže Savić.
Uprkos slaboj izlaznosti birača sa Kosova, koja na prošlim izborima nije premašila 25 odsto, podrška koju su dali vladajućim partijama na prošlim izborima u Srbiji, bila je gotovo apsolutna.
Od 23.878 birača, koliko ih je izašlo na glasanje, više od 19 hiljada njih, odnosno oko 80 odsto, podržalo je vladajuću koaliciju.
Srpska lista je i za ove parlamentarne izbore javno pozvala birače sa Kosova da svoj glas daju naprednjacima.
Ceo tekst čitajte na Radio slobodna Evropa.
Teme