Na podatak da je, od 11. do 30. septembra na pet posmatranih televizija sa nacionalnom frekvencijom, ukupno 78 odsto vremena pripalo bivšem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, predstavnica liste "Ujedinjena Srbija" Marina Raguš kaže da to "ništa nije sporno jer je Vučić predsednik Srbije".
Oglas
"Šta da vam kažem? Imamo vrednog predsednika, radi puno, sastaje se sa stranim liderima, stalno je na terenu. Mediji valjda imaju obavezu da prate to", navela je Raguš o monitoringu Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Nakon što je Raguš rekla da je N1 deo United grupe (UG) i da ima 1.700.000 korisnika u regionu, voditelj je podsetio da N1 više nije deo UG.
"Znam, do skora, završili ste taj poslić", navela je Raguš.
"Sprovedena kriminalna privatizacija medija"
Ivana Petrović sa Studentske liste kaže da je sprovedena kriminalna privatizacija nekadašnjih javnih regionalnih ili lokalnih medija, koji su dopali u ruke ljudi bliskih SNS
"Čim vidite da na 46 različitih kanala govori jedan čovek - vama je jasno", rekla je Petrović.
Slobodan Cvejić sa liste „Evropska Srbija” kaže da mediji koji su privatizovani nisu normalnom politikom podržani da bi mogli normalno da funkcionišu i postaju zavisni od države kroz projektno finansiranje.
"Taj projektni novac dolazi od Ministarstva kulture i lokalnih samouprava i oni postaju zavisni od onog ko taj novac kontroliše", navodi on.
Ivana Petrović sa Studentske liste rekla je da imaju veoma ozbiljan program koji je preko 120 strana samo za oblast javnog informisanja i medija.
"Medijska slika Srbije će biti slobodna, uređena, sa funkcionalnim regulatornim telom... Napravićemo takav model i medijski sistem koji će sprečiti da ikada ijedna politička stranka koja dođe nakon Studentske liste dođe u situaciju da drži monopol i totalnu političku kontrolu nad medijima", rekla je Petrović.
"Novinari moraju da rade slobodno"
Slobodan Cvejić smatra da je "isti ključni problem u sferi medija kao i u ljudskim pravima".
"To je da se zakoni ne sprovode i da institucije ne rade svoj posao. Postoje neke primarne stvari koje su Ustavom zagarantovane, pravo na objektivno i potpuno informisanje, a da bi to moglo da se desi, novinari moraju da rade slobodno", kaže on.
Podsetio je na broj registrovanih napada na novinare, kao i na slučajeve Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića.
"Ali i paljenje kuće Milana Jovanovića, napade na novinare u i oko Ćacilenda, pretnje, targetiranje, omalovažavanje... To je medijska slika, to mora pod hitno da se menja. Mora da se obezbedi potpuna sigurnost za novinare, a ona se narušava time što se lepe etikete i što se ponižavaju i omalovažavaju novinari na konferencijama, Vučić je sklon tom pristupu", rekao je Cvejić.
Ivana Petrović je podsetila da je poslednji indeks slobode medija Reportera bez granica pokazao da je Srbija sada na 104. mestu od 180 posmatranih zemalja.
"Prethodne godine smo bili na 96. Da podsetimo kako je to bilo u 'vreme bivših', 2013. godine Srbija je bila na 64. mestu, mislim, da bi 2014. godine doživela istorijsko dobro mesto i bila je 54. od 179 posmatranih zemalja. Te godine je konačno usvojen set medijskih zakona", kaže ona.
"Vratiti minimum 20 odsto kvalitetnog programa"
Miloš Stanković sa liste „Autentična desnica” je ukazao da je lider Novog DSS Miloš Jovanović svega tri puta pozvan na nacionalni javni servis.
"Mi imamo koncentraciju da je u jednom danu nekadašnji predsednik više od šest sati bio na jednoj televiziji, nezavisno od toga kada je davao izjave. Stalno govorimo politici i o političkim sadržajima, a prema godišnjim izveštajima, udeo naučno-obrazovnog i školskog programa je na komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom 0 odsto, a na RTS između 1,5 odsto. Iako je nekad postojala zakonska odredba da televizije, odnosno mediji sa nacionalnom frekvencijom obezbede minimum 20 odsto kvalitetnog programa", kaže on.
Misli da moraju da se donesu zakonske izmene gde će se te obaveze vratiti.
"Jer ako govorimo o nasilju i o kršenju ljudskih prava, a imate televizije koje obiluju rijalitijima, eksplicitnim priznanjima izvršenja krivičnih dela, ne treba da se čudimo što stvarano društvo u kome trećina učenika, prema rezultatima PISA testiranja iz 2025. godine, smatra da je obrazovanje nepotrebno", kaže Stanković.
Stanković je rekao da se "Autentična desnica" zalaže da se napravi jedna posebna televizija, radio-televizija Kosova i Metohije.
"Mi već imamo Radio-televiziju Vojvodine, Kosovo i Metohija je takođe pokrajina, baš kao što je to i Vojvodina. Medijski prostor je onaj prostor koji podrazumeva državni suverenitet. Da li bi sedište te televizije bilo u Gračanici, u Severnoj Mitrovici, sasvim je svejedno, ali je važno da ta televizija izveštava o onome što su zaista problemi građana na teritoriji Kosova i Metohije, o onim bezbednosnim pretnjama koje oni ne mogu da dobiju sa lokalnih televizija, ili nemaju dovoljno vremena i mogućnosti da ih dobiju sa nacionalnih, televizija sa nacionalnom frekvencijom", rekao je on.
Teme