Koliko je isplaćeno za Nacionalni stadion i EXPO, šta se dešava s NIS-om?

Oglas

Vlast u Srbiji planira da napravi promenu na čelu Agencije za privredne registre. Prema saznanjima Forbes Srbija, poznat je i naslednik aktuelne direktorke. Ovu informaciju potvrdila su nam dva nezavisna izvora upućena u rad APR-a. S druge strane, u odgovoru za Forbes, iz APR-a tvrde da direktorka nema razloga da napušta sadašnju funkciju.

Kako nam je rekao jedan od izvora, ova promena se posmatra kao pomak nabolje za direktorku.

Drugi izvor objašnjava da je na mestu novog direktora viđen sin jednog ranijeg ministra.

Nijedan od izvora nije saglasan da bi ovu promenu trebalo posmatrati kao nagradu. Oni za Forbes oštro kritikuju rad APR-a poslednjih godina, posebno kadrovska rešenja.

Ipak, da li će promena biti realizovana sigurno će u velikoj meri zavisiti od ishoda izbora u nedelju.

Zakon o agenciji za privredne registre predviđa da direktora agencije imenuje i razrešava Vlada Srbije, na predlog Upravnog odbora APR-a.

Zato smo upit o eventualnoj promeni na čelu agencije poslali i na mejl adresu u Nemanjinoj 11.

Međutim, do objavljivanja teksta, nadležni nisu odgovorili na pitanje da li je Upravni odbor dosad dostavio predlog.

Nije odgovoreno ni na pitanje da li Vlada Srbije planira promenu na čelu APR-a. Opširnije u tekstu na portalu.

Trampova odluka da stopira primenu takozvanog Grejemovog zakona o ruskim sankcijama smirila je cene nafte. Ali uznemirila svetsku javnost. Naime, odluka američkog predsednika da na neodređeno obustavi primenu dela zakona Lindzija Grejema o uvođenju sankcija Rusiji i Iranu, doživljena je među zaštitnicima Ukrajine kao držanje Putinove strane.

Trampova izjava da je ovo uradio „da Rusiju zadrži za pregovaračkim stolom“, ocenjuje se suprotno. Da je ovo zapravo propast težnji da se na ovaj način Rusija primora na mirovni dogovor sa Ukrajinom. Dakle, Tramp sa jedne strane tvrdi da nije želeo produbljivanjem sankcija da otera Rusiju iz pregovora. Protivnici njegove odluke veruju da je upravo to uradio.

Zvanična Moskva ovaj njegov potez naziva „važnim i istorijskim“, dok Zelenski to doživljava kao Trampovo svrstavanje na stranu Putina u ovom ratu.

I Srbija ovde ima svoj interes. Rešenje pitanja vlasništva nad Naftnom industrijom Srbije. Naime, licenca za operativni rad NIS-a ističe 30. septembra. Isti dan ističe i licenca za pregovore MOL-a i Gasproma o kupovini većinskog udela u NIS-u. Licence je američki OFAC odobrio početkom ovog meseca.

Forbes Srbija istraživao je šta ovo može značiti za NIS? Da li je najnovija odluka Trampa da suspenduje sankcije korak bliže ka postizanju mirovnog dogovora? A time i korak bliže ka ruskom ostanku u NIS-u?

Ekskluziva koju nam je u utorak uveče servirao u razgovoru sa novinarkom Vesnom Damjanić na kanalu Bloomberg Adria, ministar finansija tehničke Vlade Siniša Mali potrajala je jedva 12 sati. U razgovoru koji su kasnije preneli i drugi mediji ministar je, dva dana pred izbornu ćutnju, rekao sledeće:

„Dogovor je postignut između ruske strane koja je većinski vlasnik NIS-a i mađarskog MOL-a, mada uvek ponavljam da za NIS treba da pitate bivšu vlast. Ugovor je potpisan. Treba samo još jedna stvar da se desi, kao i u svakoj transakciji, a to je saglasnost antimonopolskih komisija. Ja očekujem da će vrlo brzo i jedna i druga strana, MOL i Gasprom podneti Komisiji zahtev za odobrenje i u Srbiji i ako se ne varam u Bosni i ne znam gde još…“. Ovako je tačno rekao ministar u razgovoru za Bloomberg.

Dosta je neobična praksa da prodavac, u ovom slučaju Gasprom, podnosi zahtev za odobrenje koncentracije vlasništva, pošto iz tog vlasništva izlazi. Ali, da ovu omašku ministru finansija i oduzmemo na nehat. Ona najvažnija vest izneta u utorak uveče svakako se ne može podvesti pod lapsus u jeku uzavrele izborne atmosfere.

Mnoge je juče ujutru ova informacija podsetila na nekadašnju predizbornu laž nekadašnjeg ministra u više vlada Mlađana Dinkića. Nekoliko godina nakon što je izrekao da će građani od besplatnih akcija dobiti 1.000 evra Dinkić je priznao da je to bilo u predizborne svrhe. Da bi pomogao Tadiću da pobedi na izborima. Njega tada niko, međutim, nije demantovao i ta laž je prošla.

Sinišu Malog, pak, 12 sati nakon ovakve informacije, najpre je demantovao mađarski MOL. A onda, neobično za ovdašnje prilike, i njegovo Ministarstvo finansija.

U objašnjenju koje su dali medijima, u ovom Ministarstvu kažu da je Mali zapravo govorio o akcionarskom ugovoru potpisanom u junu između Srbije i MOL-a. O regulisanju budućih odnosa dva akcionara. Ali tek i samo pod uslovom da prethodno Gasprom izađe iz vlasništva nad 56 odsto akcija NIS-a, a da MOL taj udeo preuzme.

Nije, iz ovog naknadnog pojašnjenja Ministarstva finansija, najjasnije kako je ministar Mali mogao da pomeša ova dva ugovora. Toliko nevešt ipak nije. „Dogovor ruske strane kao većinskog vlasnika i MOL-a je postignut. Ugovor je potpisan“. Ovo su više nego jasne rečenice i mogu biti tumačene samo onako kako su i izgovorene.

Ali ne samo to. Ministar je tu „istinu“ potkrepio tvrdnjom da je preostalo još samo da se podnesu zahtevi antimonopolskim komisijama i da se dobije njihovo odobrenje. To on očekuje uskoro i nakon toga i finalizaciju dogovora. Da je zaista mislio na akcionarski ugovor, ne bi valjda pominjao antimonopolske komisije. Toliko nevešt zaista nije.

Pre pojašnjenja o zabuni ministra, stigao je odgovor i od mađarskog MOL-a. Kako su potvrdili i za Forbes Srbija. „nije došlo ni do kakve promene u vezi sa transakcijom koja bi zahtevala da o tome obavestimo tržište kapitala“, kazali su u MOL-u.„U slučaju bilo kakvih novih relevantnih dešavanja, bez odlaganja ćemo pružiti informacije u skladu sa važećim propisima. O svim relevantnim korporativnim događajima javnost će biti blagovremeno i transparentno obaveštena, u skladu sa primenljivim zakonskim i regulatornim obavezama“, kažu u MOL grupi.

Od početka godine do kraja septembra za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona potrošeno je oko 10 milijardi dinara iz republičkog budžeta, a za izgradnju hala i objekata potrebnih za izložbu EXPO 2027 oko 38,5 milijardi dinara, pokazuju podaci u izveštaju Ministarstva finansija.

Izveštaj pokazuje i da od početka ove godine do kraja septembra nije bilo potrošnje za tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine, ali ni za zgradu Prirodnjačkog muzeja. Iako je budžet za 2026. godinu predvideo novac i za ove projekte.

Ministarstvo finansija objavilo je izveštaj o izvršenju budžeta zaključno sa krajem septembra 2026.

U tom izveštaju se mogu videti planirana budžetska izdvajanja u 2026. za pojedinačne projekte. I koliko je od tog iznosa utrošeno do kraja septembra.

Za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu za ovu godinu je planiran trošak od 11,49 milijardi dinara. Podaci pokazuju da je do kraja septembra od tog iznosa do sada potrošeno skoro 10 milijardi. Preciznije – 9.996.939.608 dinara.

Reč je o ubrzanju realizacije jer je samo mesec dana ranije izvršenje budžeta na ovoj stavci bilo za 2,6 milijardi manje odnosno 7,3 milijardi dinara, a na kraju jula 7,29 milijardi.

Podsetimo, za izgradnju Nacionalnog stadiona država je u 2026. godini prvobitno planirala potrošnju od 21,2 milijarde dinara. Ali je rebalansom budžeta u avgustu ovogodišnji budžet za stadion skoro prepolovljen.

Kada se radi o potrošnji za objekte i hale za EXPO 2027 u ovoj budžetskoj godini se novac troši sa tri budžetske stavke.

Prva stavka je „EXPO Beograd 2027″, u okviru koje je ove godine izdvojeno oko 35,7 milijardi dinara. Od tog iznosa je do kraja septembra potrošeno 18,8 milijardi dinara. I ovde je došlo do ubrzanja isplate u odnosu na prošli mesec. Na kraju avgusta bilo je potrošeno 13,09 milijardi dinara (tačnije, u avgustu nije bilo potrošnje jer je isti iznos stajao u tabeli izvršenja i na kraju jula).

Sa stavke „EXPO Beograd 2027“ finansira se izgradnja sajamskih hala u okviru kompleksa EXPO.

Kompanija je pronašla kandidata koji odgovara uslovima za određeni posao. Prošao je prvi razgovor sa HR-om, zatim razgovor sa budućim menadžerom, uradio test ili praktični zadatak, a onda umesto odluke dobija novu poruku: „Voleli bismo da vas pozovemo u još jedan krug selekcije“.

U međuvremenu se u proces uključuju direktor, član uprave, neko iz višeg menadžmenta, pa još jedna osoba koja „želi da upozna kandidata“.

Pitanja se delimično ponavljaju, rokovi se pomeraju, a kandidat sve duže čeka odgovor na jednostavno pitanje – da li ga kompanija želi ili ne.

Sudeći po objavama na društvenim mrežama ovakvi primeri česta su pojava.

Poseban problem nastaje kada se od kandidata kroz testove i zadatke traže konkretna rešenja stvarnih poslovnih problema. Tada selekcija počne da liči na besplatno konsultantsko angažovanje i zloupotrebu.

Kako stručnjaci objašnjavaju kandidat selekcijski proces čita kao najavu“ filma o radu“. Pet krugova bez odluke ne poručuje “temeljni smo“ već „kod nas se i za manje stvari čeka četiri sastanka”.

Dva kvalitetna intervjua i jedna dobro postavljena psihološka procena nekada mogu dati odgovore na najveći deo pitanja o kandidatu. Tako razmišljaju stručnjaci sa kojima smo o tome razgovarali.

Veliki broj krugova može poslati poruku da kompanija veoma pažljivo bira ljude. Ali, takođe i da će donošenje odluka biti sporo, pa nekad kandidati kojima je hitno potreban posao, odustaju od učešća u selekciji, ukazuje jedan od sagovornika.

Idealan proces selekcije bi uključivao da prvi razgovor bude sa HR-om za procenu sposobnosti, motivacije i uklapanja u kulturu kompanije

Drugi razgovor bi bio sa budućim menadžerom radi procene stručnih kompetencija, i uklopljivosti u tim, a po potrebi i kratak praktični zadatak. Na kraju bi bio završni razgovor, sa višim menadžmentom, posebno za rukovodeće pozicije.

Takav proces je dovoljno detaljan da kompanija donese kvalitetnu odluku. Istovremeno pokazuje poštovanje prema vremenu kandidata.

Teme