Kilometri pod točkovima, gužve i čekanje. To je ono što očekuje kosovske Srbe ukoliko na izborima žele da biraju svoje predstavnike u srpskom parlamentu. Šta će im rezultat tih izbora doneti?
Oglas
Gotovo 300 km Miloš Mrkić (28) moraće da pređe 25. oktobra kako bi glasao na izborima za srpski parlament.
Ovaj diplomirani inženjer građevinarstva, poreklom iz Severne Mitrovice, tokom studija je prebivalište prebacio u Beograd i sada tamo glasa za svaki izborni ciklus. Nakon tri godine života i rada u Sankt Peterburgu, odlučio je da se vrati u rodni grad.
Ali on nije jedini. Svi kosovski Srbi koji žele da biraju svoje predstavnike u srpskoj skupštini, 25. oktobra moraće na put od više desetina kilometara, piše Dojče vele.
Budući da na Kosovu ne mogu da glasaju za predstavnike u srpskom parlamentu, u zavisnosti od mesta prebivališta uputiće se ka biralištima u Raški, Kuršumliji, Vranju ili Ribariću.
Zrno po zrno
Ovi izbori neminovno će biti najneizvesniji u poslednjoj deceniji. Na megdan vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci će Studentska lista, opcija koja, prema rezultatima anketa, posle mnogo godina ozbiljno pretenduje da ugrozi njenu vlast.
Zato je SNS-u, smatra politikolog Ognjen Gogić, svaki glas bitan. I otuda potreba da se glasanje kosovskih Srba „u potpunosti kontroliše“. To se najbolje vidi, kako kaže, kroz odluku Beograda da se glasanje ne održi na Kosovu, već u gradovima centralne Srbije.
„Razlog tome nije to što su znali da će biti odbijeni od strane Prištine, to bi definitivno bilo odbijeno. Ovaj put Beograd“, smatra Gogić, „zapravo želi da ima bolju kontrolu nad glasanjem Srba na Kosovu i da sam direktno organizuje izbore. Da se oni organizuju na Kosovu morao bi OEBS da ih organizuje, a ovako SNS ima punu kontrolu“.
Upravo zato će i veliki broj građana koji imaju prebivalište u Srbiji a žive na Kosovu, kaže Gogić, biti upućeni na glasanje u ova četiri grada.
Kosovski Srbi kao „rezervni kontingent“
Iako napominje da je isuviše rano prognozirate rezultate izbora, ukoliko eventualno dođe do promene vlasti, „pritisak na Srbe na Kosovu biće manji, odnosno u manjoj meri će biti primorani da iskazuju lojalnost prema Beogradu i budu uključeni u aktivnosti koje aktuelna vlast čini u cilju sopstvenog održanja“.
Jer cilj Srpske liste i SNS-a, tvrdi Gogić, „nije poboljšanje položaja kosovskih Srba“.
„Vlast u Beogradu Srbe na Kosovu posmatra kao instrument, i to instrument svoje politike i instrument održanja sopstvene vlasti. Dakle, ona se njima bavi samo u meri u kojoj to doprinosi očuvanju poretka u Beogradu“, ističe Gogić.
Kao najbolji primer toga ističe stalno dovoženje kosovskih Srba na mitinge SNS-a kao „rezervni kontingent“, ali i njihov boravak u kampu ispred zgrade Predsedništva, poznatijem kao Ćacilend.
„Nije zapravo položaj Srba kao takav bio prioritet vlasti u Beogradu, jer da jeste, ona ih ne bi uvlačila u dnevnu politiku u Srbiji, kao ni u ovu političku krizu, koja se nepovoljno odražava na položaj Srba (sa Kosova)“, kaže Gogić.
Barem iskrenost
Kosovske vlasti zabranile su predizbornu kampanju za izbore u Srbiji, a Kosovska policija prekinula je skup Srpske liste, lokalne ispostave SNS-a na Kosovu, čiji su pojedini članovi na odborničkoj listi Ujedinjena Srbija.
Takođe, ona je uklonila i natpis „Studenti pobeđuju“ sa benzinske pumpe u Zubinom Potoku, a pre toga i u Lapljem Selu.
Ipak, lobiranje u vidu telefonskih poziva zaposlenima u javnom sektoru nije izostalo ni tokom ovog ciklusa izbora.
Studentska lista ima otvorenu podršku određene grupa Srba na Kosovu, kao i dela tamošnjih studenata, koji su tokom dve godine studentskih protesta održavali manja okupljanja i u više navrata 16 minuta ćutnje.
Od eventualne pobede Studentske liste ni lokalni novinar Andrija Lazarević ne očekuje mnogo, jer smatra da je „položaj Srba i Srbije na Kosovu od dolaska SNS toliko urušen, da teško šta može da ga popravi u nekom drastičnom smislu“.
Ipak, smatra da Srbi sa Kosova za promenu očekuju barem iskrenost.
„Iza zatvorenih vrata su se sklapali krupni dogovori, koji su menjali način života i istoriju Srba na Kosovu. Tako da, za početak, samo neka bude više iskrenosti“, kaže Lazarević, urednik medija Zubin Potok Info.
Ko glasa?
Za jedne granični, za druge administrativni – ipak, gužve i višesatno čekanje na prelazima neminovno očekuju više desetine hiljada građana u nedelju 25. oktobra. Ali koliko njih, zapravo nije poznato, jer je broj glasača između dva izborna ciklusa porastao za 20.000, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa.
Na biračkom spisku sada se nalazi 115.856 glasača sa Kosova, dok je pred izbore 2023. godine bilo 94.161 njih. Ognjen Rašuo iz Komisije za reviziju biračkog spiska to je objasnio promenom u načinu evidencije ovih birača, kojima je prebivalište iz Srbije isteklo posle dve godine i onda je vraćeno na adresu na Kosovu.
To, ipak, otvara prostor za potencijalnu zloupotrebu.
„Ja ne tvrdim da su to fantomski birači, nemam za to dokaza. Ali odgovorno tvrdim da javnost nema dovoljno podataka da razume ko čini to biračko telo i šta proizvodi tako velike oscilacije“, kazao je za ovaj medij Zoran Savić iz NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
Dok sedimo na klupi ispod glavnog mosta u Mitrovici, mladi Miloš Mrkić priča nam o planovima za budućnost. U rodnom gradu sada se bavi muzikom, ali kaže da nije siguran hoće li se u njemu zadržati. Bez obzira na to, sugrađanima želi bolje mesto za život.
„Hteo bih da kažem ljudima da se zapitaju, konkretno ljudima iz ovog grada, da dobro razmisle kroz šta prolaze zadnjih par godina. Da stave ispred sebe sve crno na belo. Da vide kakva je situacija bila do i nakon Srpske liste i SNS-a, i da se zapitaju da l’ treba da glasaju za njih“, kaže nam ovaj mladić.
Teme