Zimsko računanje vremena trajaće do poslednjeg vikenda u martu 2027. godine, kada će časovnici ponovo biti pomereni sat unapred.
Evropska komisija je još 2018. godine predložila ukidanje sezonskog pomeranja časovnika, ali dogovor o ukidanju te prakse nije postignut, pa se satovi i dalje pomeraju dva puta godišnje.
Stručnjaci napominju da je organizmu obično potrebno od dva do pet dana da se prilagodi promeni vremena i uspostavi novi ritam.
Možda vas zanima
Neurofiziolog i stručnjak za san dr Dragan Hrnčić rekao je za RTS da prelazak na zimsko računanje vremena donosi priliku da spavamo sat duže, ali da će nas organizam u početku i dalje buditi u uobičajeno vreme.
Zbog ove privremene neusklađenosti biološkog i društvenog sata nastupa stanje koje se u medicini naziva socijalni džet-leg.
And-One/Shutterstock
Medicinska struka sve jasnije upozorava na negativne posledice ovakvih promena. Stručna udruženja su postigla konsenzus da pomeranje časovnika nije dobro za organizam i dugoročno zdravlje.
Ekonomske dobiti i uštede energije iz sredine prošlog veka odavno su se izgubile, dok praksa pomeranja vremena danas donosi mnogo veće direktne i indirektne troškove u zdravstvenom sistemu.
Navika je čudo
Naše telo naviknuto je na određeni ritam spavanja i buđenja, a čak i pomeranje sata za samo jedan sat može privremeno da ga poremeti. Zbog toga neki ljudi nakon promene vremena osećaju umor, pospanost ili imaju poteškoće sa koncentracijom.
Razlog je unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam, koji tokom dana reguliše brojne procese u organizmu, uključujući lučenje hormona, telesnu temperaturu, apetit i spavanje.
Zašto raniji mrak može da nam pokvari raspoloženje?
Iako ćemo u nedelju dobiti dodatni sat sna, dani će nam delovati kraće jer će mrak padati ranije. Upravo je nedostatak dnevne svetlosti jedan od razloga zbog kojih se deo ljudi tokom jeseni i zime oseća lošije.
Istraživanje sprovedeno u Danskoj, koje je obuhvatilo više od 180.000 slučajeva, pokazalo je da je nakon jesenjeg pomeranja sata broj dijagnoza depresije bio oko osam odsto veći od očekivanog.
Možda vas zanima
Autori istraživanja povezali su ovaj porast sa prelaskom na zimsko računanje vremena, pri čemu raniji zalazak sunca može da ima važnu ulogu.
Nedostatak dnevne svetlosti povezuje se i sa sezonskim afektivnim poremećajem, oblikom depresije koji se javlja u određenom periodu godine, najčešće tokom jesenjih i zimskih meseci.
Depositphotos/STYLEPICS
Neka istraživanja pokazala su i pozitivne efekte
Ipak, jesenje pomeranje sata ne mora da ima samo negativne posledice. Veliko istraživanje iz 2025. godine, koje je obuhvatilo gotovo 700.000 pacijenata, pokazalo je da su pojedine zdravstvene tegobe bile nešto ređe tokom nedelje nakon prelaska na zimsko računanje vremena.
Prema rezultatima, broj slučajeva akutnih kardiovaskularnih bolesti smanjen je za dva odsto, anksioznosti za tri odsto, a problema sa nesanicom za osam odsto.
Istraživači pretpostavljaju da bi dodatni sat sna mogao povoljno da utiče na pojedine procese u organizmu, uključujući regulaciju krvnog pritiska i upalne procese. Međutim, reč je o povezanostima uočenim tokom istraživanja, a ne o dokazu da samo pomeranje sata direktno poboljšava zdravlje.
Da li pomeranje sata povećava rizik od srčanog udara?
O uticaju promene vremena na zdravlje srca raspravlja se godinama. Posebnu pažnju privlači prolećno pomeranje sata, kada gubimo jedan sat sna.
Neka ranija istraživanja povezivala su promenu vremena sa većim brojem srčanih udara, saobraćajnih nesreća i poremećaja spavanja. Međutim, novija američka studija, koja je analizirala podatke prikupljene tokom deset godina, nije pronašla značajan porast broja srčanih udara u periodima oko prolećnog i jesenjeg pomeranja sata.
Na zdravlje srca utiču brojni faktori, među kojima su kvalitet sna, životne navike i sezonske bolesti. Zbog toga je važno održavati redovan raspored spavanja, bez obzira na to da li pomeramo kazaljke ili ne.
Možda vas zanima
Da li je zimsko računanje vremena bolje za organizam?
Američka akademija za medicinu spavanja zalaže se za ukidanje sezonskog pomeranja sata i trajni prelazak na standardno, odnosno zimsko računanje vremena.
Razlog je bolja usklađenost sa prirodnim ritmom ljudskog organizma. Jutarnja svetlost pomaže nam da se razbudimo i uskladimo unutrašnji biološki sat, dok previše svetlosti u večernjim satima može da odloži lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u regulaciji sna.
Zbog toga lekari koji se bave medicinom spavanja smatraju da bi trajno standardno vreme moglo da bude povoljnije za zdravlje od stalnog letnjeg računanja vremena.
Shutterstock/Quality Stock Arts
Kako se lakše prilagoditi promeni vremena?
Većini ljudi potrebno je svega nekoliko dana da se prilagode, ali nekima promena može teže da padne, naročito ako već imaju problema sa spavanjem.
Može da pomogne odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme svakog dana, kao i boravak na dnevnoj svetlosti, posebno ujutru. Korisno je i održavati redovnu fizičku aktivnost i izbegavati velike promene u rasporedu spavanja tokom vikenda.
Iako se o ukidanju pomeranja sata u Evropskoj uniji raspravlja već godinama, konačan dogovor još nije postignut. Zato ćemo i ove jeseni pomeriti kazaljke, a organizmu dati malo vremena da se navikne na novi raspored.