Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Oglas
Kvalitetan san neophodan je za oporavak mozga i tela od dnevnih aktivnosti, kako kod odraslih, tako i kod dece. Nedostatak sna može uticati na raspoloženje deteta, koje postaje razdražljivije, što može dovesti do problema u ponašanju i mentalnom zdravlju, poput anksioznosti. Manjak sna utiče i na sposobnost regulisanja gladi i apetita, piše Irish Mirror.
Koliko je sna potrebno detetu
Potreba za snom menja se tokom života, u zavisnosti od uzrasta i razvoja organizma. Novorođenčadi uzrasta od nula do četiri meseca potrebno je od osam do 18 sati sna dnevno, dok bebama od četiri do 12 meseci treba između 12 i 16 sati, uključujući i dnevno spavanje. Maloj deci uzrasta od jedne do dve godine potrebno je od 11 do 14 sati sna, a predškolcima od treće do pete godine između 10 i 13 sati dnevno, piše Index.
Školskoj deci uzrasta od šest do 12 godina preporučuje se od devet do 12 sati sna, dok je tinejdžerima od 13 do 18 godina potrebno između osam i 10 sati sna svake noći. Dovoljno sna važno je u svim životnim dobima jer doprinosi pravilnom rastu i razvoju, učenju, pamćenju i očuvanju zdravlja.
Kvalitetan san dece
Iako su preporuke jasne, u praksi je ponekad teško obezbediti da dete dovoljno spava, a neka deca godinama ne uspevaju da prespavaju celu noć. Andrea Grejs, savetnica za dečji san sa više od 25 godina iskustva, daje roditeljima savete kako da svojim mališanima obezbede kvalitetan odmor.
„Kvalitetan san ključan je za razvoj dece. Podržava niz važnih funkcija, od kognitivnih sposobnosti, razvoja mozga i emocionalnog zdravlja do imuniteta, zdravih prehrambenih navika i kreativnosti. Jednako je važan i za koncentraciju, donošenje odluka i rešavanje problema“, objašnjava Grejs.
Ona govori i o tome kako godišnja doba utiču na dečji san.
„Navike spavanja kod dece menjaju se s godišnjim dobima. Zimi, na primer, mračnija jutra, kraći dani i veća izloženost veštačkom svetlu uveče mogu da poremete prirodne signale koji regulišu melatonin, hormon sna. To može uticati na vreme odlaska na spavanje i njegov kvalitet, pa deca teže tonu u san. Zima donosi i više prehlada i drugih bolesti koje privremeno remete spavanje.
S druge strane, tokom proleća i leta duži dani nekim mališanima otežavaju odlazak na spavanje u uobičajeno vreme. Zato se ne može reći da je neko godišnje doba nužno bolje za dečji san, jer svako donosi posebne izazove“, navodi ona.
Uređenje prostora za spavanje
Na kraju, Grejs izdvaja nekoliko ključnih saveta za uređenje prostora koji podstiče odmor.
„Uredna soba pomaže deci da se opuste i stvara odgovarajuće okruženje za spavanje. Sklanjanje igračaka može postati deo večernje rutine. To je jednostavan ritual koji označava kraj igre i vreme za smirivanje. U spavaćoj sobi najbolje je održavati temperaturu između 16 i 20 stepeni i obezbediti što veću zamračenost.
Ako je detetu zbog osećaja sigurnosti potrebno noćno svetlo, izaberite ono sa veoma prigušenom crvenom svetlošću. Preporučuje se i uklanjanje ili prekrivanje nepotrebnih svetala na elektronskim uređajima“, zaključila je ona.
Teme