Ljudi stariji od 65 godina koji su redovno jeli jaja imali su manji rizik od dijagnoze Alchajmerove bolesti, pokazala je studija Univerziteta Loma Linda. Najveća razlika zabeležena je kod onih koji su jaja konzumirali najmanje pet puta nedeljno.
Oglas
Jaja su čest izbor za doručak, ali bi mogla da imaju i određenu ulogu u očuvanju zdravlja mozga tokom starenja. Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Loma Linda u Kaliforniji pokazalo je da je njihova redovna konzumacija povezana sa manjim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti kod starijih osoba, piše Danas.
Studija je objavljena u naučnom časopisu „The Journal of Nutrition“, pa u PUBMed-u, a istraživači su tokom prosečno 15,3 godine pratili gotovo 40.000 ljudi. Rezultati su pokazali da su učesnici koji su jeli jaja imali manju verovatnoću da dobiju dijagnozu Alchajmerove bolesti u poređenju sa onima koji su ih jeli retko ili nikada.
Koliko često treba jesti jaja?
Istraživači su analizirali podatke 39.498 učesnika, a tokom perioda praćenja Alchajmerova bolest dijagnostikovana je kod 2.858 osoba. Učesnici su na početku istraživanja imali najmanje 65 godina, a njihove prehrambene navike procenjivane su pomoću upitnika o učestalosti konzumiranja različitih namirnica.
Rezultati su pokazali da je povezanost između konzumiranja jaja i manjeg rizika od bolesti postojala čak i kod ljudi koji su ih jeli relativno retko.
U poređenju sa osobama koje su jaja konzumirale retko ili nikada, zabeležene su sledeće razlike:
- Jedan do tri puta mesečno: rizik je bio 17 odsto niži.
- Jednom nedeljno: rizik je bio 17 odsto niži.
- Dva do četiri puta nedeljno: rizik je bio 20 odsto niži.
- Pet ili više puta nedeljno: rizik je bio 27 odsto niži.
Najizraženija povezanost, dakle, zabeležena je kod osoba koje su jaja jele najmanje pet puta nedeljno. Ipak, ovi procenti predstavljaju relativne razlike u procenjenom riziku, a ne garanciju da će neko ko redovno jede jaja biti zaštićen od bolesti.
Zašto bi jaja mogla da budu važna za mozak?
Jaja sadrže nekoliko hranljivih materija koje su značajne za normalno funkcionisanje organizma, uključujući holin, koji učestvuje u radu nervnog sistema. Sadrže i lutein i zeaksantin, antioksidativne pigmente koji se povezuju sa zdravljem očiju, kao i proteine i vitamine.
Holin je posebno zanimljiv kada je reč o mozgu, jer učestvuje u stvaranju acetilholina, neurotransmitera koji ima važnu ulogu u pamćenju i učenju.
Ipak, samo prisustvo ovih hranljivih materija ne dokazuje da jaja sprečavaju Alchajmerovu bolest. Istraživanje nije utvrdilo koji bi konkretni sastojci mogli da objasne uočenu povezanost, niti da li je ona posledica samih jaja ili drugih faktora povezanih sa načinom života.
Šta treba imati na umu?
Iako su rezultati zanimljivi, istraživanje ima određena ograničenja. Pre svega, reč je o opservacionoj studiji, što znači da su naučnici pratili postojeće prehrambene navike i zdravstvene ishode, a ne nasumično određivali ko će jesti jaja.
Zbog toga ne mogu sa sigurnošću da tvrde da su upravo jaja dovela do manjeg rizika. Na rezultate mogu da utiču i drugi faktori, poput ukupne ishrane, fizičke aktivnosti, zdravstvenog stanja i životnih navika.
Učesnici su bili deo dugoročnog istraživanja zdravlja adventista, verske zajednice čiji pripadnici često imaju specifične prehrambene navike, uključujući veći udeo namirnica biljnog porekla u ishrani. To takođe može da utiče na mogućnost primene rezultata na širu populaciju.
Važno je napomenuti i da je deo finansijske podrške za istraživanje obezbedio Američki odbor za jaja. Ta informacija sama po sebi ne poništava rezultate, ali je relevantna kada se procenjuju naučni dokazi.
Ishrana je samo deo priče
Alchajmerova bolest je složeno neurodegenerativno oboljenje, a na rizik od njenog razvoja utiču brojni faktori. Nijedna pojedinačna namirnica ne može da garantuje prevenciju.
Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, održavanje društvenih kontakata i kontrola faktora rizika za kardiovaskularne bolesti važni su delovi sveobuhvatne brige o zdravlju tokom starenja.
Nova studija pruža dodatne podatke o mogućoj vezi između ishrane i zdravlja mozga, ali potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li redovna konzumacija jaja zaista ima zaštitni efekat.
Za sada je najrazumniji zaključak da jaja mogu da budu deo raznovrsne i uravnotežene ishrane, ali da ih ne treba posmatrati kao samostalno sredstvo za sprečavanje Alchajmerove bolesti.
Teme