Mumije i vikinški auto-putevi: Tajne koje otkriva otapanje leda

U septembru 1991. godine, dvojica nemačkih planinara pešačili su planinom u dolini Val Senales blizu granice između Italije i Austrije, kad su videli ljudski leš kako viri iz otopljenog leda.

Telo je bilo toliko dobro očuvano da su pretpostavili da je čovek žrtva skorašnjeg planinarskog incidenta i otkriće je prijavljeno policiji.

Prošlo je nekoliko dana pre nego što je bilo ko shvatio da je on zapravo mnogo stariji nego što se isprva mislilo.

Na kraju je radiokarbonsko datiranje pokazalo da je telo staro oko 5.300 godina.

Čovek, kasnije nazvan Eci, Ledeni čovek, živeo je pre nego što su nastale egipatske piramide, u vreme kad je većina ljudi živela u malim zemljoradničkim zajednicama, a upotrebna metalnih alata je tek počinjala da se širi.

Uprkos tome, bio je toliko dobro očuvan da su naučnici mogli da vide tetovaže na njegovoj koži, identifikuju šta je jeo za poslednji obrok i lociraju vrh stele koji ga ubio još uvek zabijen u njegova leđa.

Posle smrti, ostao je zatočen u ledu hiljadama godina, otkriven tek kad je taj led počeo da se otapa.

'Istorijski zamrzivač'

Svet prolazi kroz brzo otapanje snega i leda kao posledica klimatskih promena.

Studija iz 2025. godine pokazala je da su glečeri izvan grenlandske i antarktičke ledene ploče u proseku gubili oko 270 milijardi tona leda svake godine između 2000. i 2023. godine, sa otapanjem koje je najbrže bilo u poslednjoj deceniji.

Drugi tipovi leda, kao što su večiti ledeni pokrivači, takođe se otapaju.

Za razliku od glečera, oni obično nisu dovoljno teški da se kreću nizbrdo.

Postoje i delovi ledenih polja koji se ne kreću, a nepokretan led je naročito dobar za očuvanje drevnih artefakata a da ih ne smrska.

„Poslednjih 20 godina je zbog otapanja leda hiljade artefakata izašlo na površinu“, kaže arheolog Espen Finstad, koji predvodi norveški glečerski arheološki program Tajne leda.

„To je veliki istorijski zamrzivač, a taj zamrzivač više ne radi.

„Ovi artefakti izlaze ponovo na površinu, mnogi od njih u istom stanju kao kad su bili ostavljeni tamo pre mnogo hiljada godina.“

Uvid u svakodnevni život

Mnogi arheološki artefakti otkriveni su na starim grobljima.

Ali otkrića kao što je Eci su važna zato što pružaju uvid u dan obične osobe.

„Ledeni čovek je bio zatočen u trenutku svakodnevnog života“, kaže Andreas Pucer, arheolog iz Muzeja arheologije Južnog Tirola u Bolzanu, u Italiji, gde Eci sada počiva.

Sve što je pronađeno uz njega, odeća, oružje i oprema - bilo je takođe očuvano u ledenim uslovima.

„Prvi put smo stekli sliku o tome kako su ljudi bili obučeni u ovom periodu“, kaže Pucer.

A otkriveno je da je Ecijeva sekira iz Toskane, regije centralne Italije stotinama kilometara od austrijske granice, sugerišući da su se zajednice u to vreme bavile trgovinom.

Ova izuzetna očuvanost Ledenog čoveka takođe je omogućila i biološka otkrića.

Genetske analize pružile su prve dokaze infekcije bakterijom Helicobacter pylori koja može da izazove čireve u stomaku kod praistorijske jedinke.

Pošto su naučnici dekodirali Ecijev genom 2012. godine, otkrili su da je najverovatnije imao smeđe oči, da je imao netoleranciju na laktozu, krvnu grupu O, patio od bolova od artritisa povezanih sa starenjem i imao visoki rizik od kardiovaskularne bolesti.

Analiza iz 2023. godine pružila je nove uvide u Ecijev izgled, sugerišući da je imao tamniju kožu nego što se prvobitno mislilo i da je bio genetski predodređen za muško ćelavljenje.

Pucer kaže da proučavanje Ledenog čoveka još traje.

Očuvana šuma

Hiljadama kilometara dalje od mesta na kojem je Eci pronađen, otapanje leda otkrilo je veoma drugačiju relikviju iz prošlosti.

Tim istraživača je u američkim Stenovitim planinama pronašao šumu bora belokorca, za koju je radiokarbonsko datiranje pokazalo da je stara više od 5.000 godina.

Drva koje su se odlomila od debala i ležala horizontalno u blizini bila su toliko dobro očuvana da je drvo još bilo žuto i „još snažno mirisalo na borovinu“ kad su prvi put pronađena, prema doktoru Kregu Liju, autoru studije i arheologu sa Državnog univerziteta u Montani.

„Bilo je zamrznuto u ledu, tako da je bilo u stanju mirovanja i izgledalo je sveže“ , kaže on.

Ono što ga je činilo još intrigantnijim otkrićem bila je činjenica da „ništa slično ovom drveću“ ne postoji živo u toj oblasti sada, prema Liju.

Činjenica da su drveća uspevala da rastu na ovoj visini sugeriše da je klima nekada bila mnogo toplija nego što je danas.

'Kvalitetno smeće'

Još jedno fantastično otkriće koje je izniklo iz otapajućeg leda bio je stari vikinški prolaz u Norveškoj.

„Mogli biste da ga nazovete 'vikinškim auto-putem', oni su koristili ovaj planinski prevoj kao brzi i laki prolaz kroz planinu“, kaže Džulijan Post-Melbaj, arheolog iz Muzeja kulturne istorije sa Univerziteta u Oslu.

Ruta je bila prekrivena mnoštvom predmeta „starih najmanje 2.000 godina“, prema Finstadu.

Otkrića mogu grubo da se podele u dve kategorije.

Prvi je oprema za transport.

„Možete da vidite konjsku opremu, a pronašli smo i fragmente skija“, kaže Post-Melbaj.

„Možete naći mrtve tovarne konje i, naravno, konjski izmet.“

Tu su i fragmenti iz života običnih ljudi, očuvanih i zamrznutih u vremenu slično Eciju.

Otkrića su varirala od odeće, kao što su rukavice, cipele, dečje igračke, posude za pčelinji vosak za sveće, do oružja.

„Ovo je kvalitetno smeće iz praistorije“, šali se Post-Melbaj.

„Pre dvadeset godina, istorija visokih planina u Norveškoj bila bi priča o planinskim ekspedicijama“, kaže on.

„Ali posle svog ovog rada, mi sada možemo da ispričamo sasvim novu istoriju, gde ona govori o širem delu društva iz prošlosti - od zanatlija, zemljoradnika, dece, praktično samo porodica i društva.“

'Kratak prozor'

Ali jednom kad se ovakva otkrića oslobode iz leda, ona su u opasnosti da zauvek nestanu.

„Kad se artefakti otope iz leda na ledu, dovoljan je jedan dan i nestane u otopljenoj vodi“, kaže Finstad.

„Ili može da se radi o odeći koja može da se osuši i naprosto odleti.

„Ostaje nam veoma kratak prostor da pokušamo da ih spasemo.“

I dok led koji se otapa pruža priliku za arheološka otkrića, on ujedno suočava istraživače sa realnošću klimatskih promena.

„Ako imate organske artefakte koji su očuvani u ledu više od 10.000 godina i onda sada leže na površini zemlje, to znači da je 10.000 godina leda nestalo“, kaže Li.

„Ali do kraja mog životnog veka, ili moje dece, oni bi mogli da stoje na istim ovim planinama i neće više biti glečera i ledenih polja unaokolo“, kaže Post-Melbaj.

„Radeći sa njima tokom čitave godine, svake godine, dobijate snažniji osećaj kakav bi to gubitak bio.“

Zato što su otkrića iz glečerske arheologije konačna, Li veruje da moramo brzo da spasemo ono što izbije na površinu.

„Imamo obavezu prema budućim generacijama da se angažujemo oko ovih prostora“, kaže on.

Finstad se slaže s tim.

„Možda će za 20 godina biti prekasno“, kaže on.

„Na neki način je naša sudbina da uradimo ovo... a ako ne uradimo, nestaće zauvek.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta se krije ispod leda Antarktika
• Prvi zapisi su možda 40.000 godina stariji nego što se verovalo
• Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
• Misteriozni otisak džinovskog stopala i poreklo ljudske vrste
• Tajne Južnog okeana skrivene u blatu sa morskog dna
• Izgubljeni svetovi koji niču iz glečera