Ako želite da unesete malo zelenila u svoj dom, a nemate mnogo vremena za negu biljaka, dracena može da bude odličan izbor.
Oglas
Dracena, tropska biljka, poznata je po dugim, dekorativnim listovima i sposobnosti da se prilagodi različitim uslovima u zatvorenom prostoru. Ne zahteva previše pažnje, ali nekoliko osnovnih pravila ipak treba poštovati kako bi ostala zdrava i lepa, piše Danas.rs.
Stručnjaci za biljke izdvojili su najvažnije savete za negu dracene, od izbora odgovarajućeg mesta i zalivanja do prepoznavanja znakova da biljci nešto ne odgovara.
Koliko svetlosti je potrebno draceni?
Dracena najbolje uspeva na mestu sa dosta svetlosti, ali bez direktnog izlaganja suncu. Idealno je da je postavite blizu svetlog prozora, iza tanke zavese koja ublažava sunčeve zrake.
Iako može da podnese i slabije osvetljenje, to nije najbolje rešenje na duže staze. Ako nema dovoljno svetlosti, listovi mogu da izgube intenzitet boje i počnu da se povijaju. Sa druge strane, prejako direktno sunce može da ih sprži i ostavi smeđe tragove.
Kakva zemlja odgovara draceni?
Za ovu biljku važna je zemlja koja omogućava da višak vode lako otiče. Ako koren dugo ostane u vlažnoj zemlji, može da počne da truli, što je jedan od čestih problema u nezi dracene.
Zato je važno da saksija ima rupice na dnu za odvod vode. Možete da koristite kvalitetan supstrat za sobne biljke, uz dodatak materijala koji poboljšavaju drenažu, poput perlita.
Koliko često treba zalivati dracenu?
Umesto da je zalivate strogo određenim danima, proveravajte vlažnost zemlje. Stručnjakinja za biljke Maraja Herman savetuje da dracenu proveravate otprilike svakih sedam do deset dana, ali da zalivate tek kada se gornji deo zemlje osuši.
Prstom proverite zemlju nekoliko centimetara ispod površine. Ako je suva, vreme je za zalivanje. Vodu sipajte tako da prođe kroz zemlju i izađe kroz rupice na dnu saksije, a višak koji se zadržao u podmetaču uklonite.
Najveća greška je preterivanje sa vodom. Dracena lakše podnosi kratkotrajni nedostatak vode nego stalno natopljenu zemlju, zbog čega je bolje proveriti stanje supstrata nego zalivati po navici.
Temperatura i vlažnost vazduha
Draceni odgovaraju uobičajene sobne temperature, približno od 16 do 27 stepeni. Ne bi trebalo da stoji pored vrata i prozora kroz koje stalno ulazi hladan vazduh, niti neposredno uz klima uređaj ili grejno telo. Nagla promena temperature može da izazove stres kod biljke.
Pošto potiče iz tropskih krajeva, prija joj umerena vlažnost vazduha, idealno između 40 i 60 odsto. Ako je vazduh u stanu veoma suv, možete da koristite ovlaživač ili da grupišete nekoliko biljaka na istom mestu.
Koje vrste dracene možete da gajite u stanu?
Postoji veliki broj vrsta dracene, a neke od njih posebno su popularne kao sobne biljke.
Dracena marginata ima uske, šiljate listove i tanke stabljike. Raste u visinu, pa je dobar izbor za uglove prostorija u kojima nema mnogo mesta za široke biljke.
Dracena fragrans prepoznatljiva je po širokim zelenim listovima, često sa žutim ili belim prugama. Može da naraste prilično visoko i lepo izgleda u dnevnoj sobi.
Dracena refleksa ima gušće raspoređene, sjajne listove i često izgleda kao mali, razgranati žbun.
Dracena sanderiana, poznata i kao srećni bambus, često se prodaje u posudama sa vodom, ali može da se gaji i u zemlji.
Napomena: sanseverija, poznata i kao svekrvin jezik, ranije je bila svrstana u rod dracena, ali se danas uglavnom vodi kao poseban rod.
Zašto draceni žute ili se suše listovi?
Promene na listovima često su prvi znak da uslovi za biljku nisu odgovarajući. Pre nego što promenite način nege, važno je da utvrdite šta bi moglo da izaziva problem.
Žuti listovi najčešće ukazuju na prekomerno zalivanje. Proverite da li zemlja ima dovoljno vremena da se osuši između dva zalivanja i da li saksija propušta višak vode.
Smeđi vrhovi listova mogu da se pojave zbog previše direktnog sunca, ali i zbog kvaliteta vode. Dracena je osetljiva na fluorid, koji može da se nalazi u vodi iz česme, pa vredi probati filtriranu vodu i pratiti da li se stanje poboljšava.
Povijeni i uveli listovi mogu da ukazuju na nedostatak svetlosti ili previše vode. Proverite i osvetljenje i vlažnost zemlje pre nego što promenite rutinu zalivanja.
Smeđe mrlje i oštećenja mogu da nastanu ako je biljka predugo izložena direktnom suncu. U tom slučaju premestite je na svetlo mesto sa indirektnim osvetljenjem.
Dracenu mogu da napadnu i štetočine, poput grinja, brašnastih vaši i tripsa. Zato je dobro da povremeno pregledate listove i obrišete prašinu vlažnom krpom. Tako ćete lakše primetiti eventualne promene na biljci.
Da li sme da se orezuje?
Ako su vrhovi listova postali smeđi, možete pažljivo da ih odsečete čistim makazama. To neće nužno poboljšati zdravlje biljke, ali može da učini da izgleda urednije.
Najbolje je da orezivanje obavite u proleće ili tokom leta, kada biljka aktivnije raste. Pre toga operite makaze toplom vodom i sapunom kako biste smanjili rizik od prenošenja nečistoća i mikroorganizama.
Može li dracena da stoji na terasi?
Tokom toplijih meseci dracenu možete izneti na terasu ili u dvorište, ali je postepeno navikavajte na spoljašnje uslove. Izaberite mesto u hladu ili polusenci, zaštićeno od jakog sunca.
Kada temperature počnu da padaju, vratite je u kuću. Dracena je prvenstveno sobna biljka i ne podnosi mraz, a nagle promene uslova mogu da joj naškode.
Uz dovoljno indirektne svetlosti, pravilno zalivanje i zemlju iz koje voda lako otiče, dracena može godinama da bude lep ukras doma. Najvažnije je da ne preterujete sa negom, naročito kada je reč o zalivanju.
Teme