Njegov otac Jesugej, mongolski poglavica, umro je dok je bio dete, nakon čega je pleme odbacilo njegovu porodicu. Kako bi učvrstio svoj položaj u porodici, Temudžin je još kao veoma mlad ubio starijeg polubrata Bektera.
Sklapao je saveze i okupljao sledbenike, što mu je na kraju omogućilo da postane jedini vladar mongolskih stepa.
Titulu Džingis-kana zvanično je preuzeo 1206. godine.
Carstvo koje je osnovao, a koje su njegovi naslednici nastavili da šire, na vrhuncu je obuhvatalo približno 24 miliona kvadratnih kilometara - što ga čini najvećim povezanim kopnenim carstvom u istoriji. Prostiralo se od Kine i Koreje do delova istočne Evrope i Bliskog istoka i zauzimalo više od 16 odsto ukupne kopnene površine Zemlje.
Moć pojedinca koji je promenio svet
"Ono što epoha Džingis-kana, odnosno 'mongolski vek', veoma jasno pokazuje jeste koliko brzo ustaljene strukture mogu da se uruše, koliko brzo velika carstva mogu da nestanu sa mape i koliko se munjevito čitav svet može potpuno preoblikovati", rekao je za DW Matijas Vemhof, arheolog i koautor knjige o nomadskom vođi.
"Oduvek se postavljalo pitanje: da li svetsku politiku oblikuju pojedinci ili grupe i širi društveni procesi? Da Džingis-kan nije postojao, tok svetske istorije zaista bi bio potpuno drugačiji. Ogroman deo istorijskih događaja neraskidivo je povezan upravo s njegovom ličnošću", kaže Vemhof.
Shutterstock/zeitlos1999
Osnivač najvećeg povezanog kopnenog carstva
Vemhof navodi brojne novine uvedene tokom Džingis-kanove vladavine.
Zalagao se za uvođenje prvog pisma za mongolski jezik. To je omogućilo razvoj državne administracije, vođenje popisa stanovništva i poreskih evidencija, beleženje ukaza, donošenje pravnih odluka i vođenje diplomatije.
Džingis-kan je uvodio i zajednička pravila, naredbe i vojne propise koji su postepeno potiskivali razjedinjene plemenske običaje, mada nije izvesno da su činili jedinstven pisani zakonik.
Trgovinu su olakšavali zaštita trgovačkih puteva, sistem dozvola za putovanje i mreža glasničkih stanica poznata kao jam, koja je omogućavala brzo prenošenje poruka i kretanje izaslanika kroz carstvo. Šira upotreba papirnog novca razvijena je kasnije, za vreme njegovih naslednika.
U Mongolskom carstvu vladala je i široka verska tolerancija. Pripadnicima različitih vera uglavnom je bilo dozvoljeno da ispovedaju svoju veru bez državne prisile, a verski velikodostojnici često su bili oslobođeni poreza i drugih obaveza.
Pre nastanka Mongolskog carstva, Put svile bio je rascepkana mreža trgovačkih pravaca, opterećena lokalnim sukobima i visokim nametima. Mongolska vlast stavila je veliki deo tih pravaca pod jedinstvenu kontrolu, čime su daleka putovanja postala znatno bezbednija.Period vlasti Džingis-kanovih naslednika poznat je po relativnoj političkoj stabilnosti, privrednom razvoju i intenzivnoj kulturnoj razmeni na velikom delu evroazijskog prostora. Istoričari tu epohu nazivaju „Pax Mongolica”.
Međutim, kako naglašava Vemhof, "sve to bilo je praćeno neverovatnim stepenom okrutnosti. Milioni ljudi postali su žrtve Mongola. Masovna pogubljenja i zlostavljanje žena odvijali su se u razmerama kakve dotad nisu bile zabeležene."
Laka i ubojita konjica
Pre svega, Džingis-kan je iz korena promenio način ratovanja. Zapovednici su unapređivani prema sposobnosti, disciplini i odanosti, a ne prema plemićkom poreklu ili plemenskoj pripadnosti. Vojska je bila organizovana u jedinice od 10, 100, 1.000 i 10.000 vojnika.
"Nasuprot evropskim vojskama stajali su izuzetno pokretljivi Mongoli na malim konjima, sa lakim lamelarnim oklopom, kacigama koje su ostavljale lice otkrivenim i lukovima iz kojih je moglo da se ispali 20 ili više strela u jednom minutu", objašnjava Vemhof.
Evropski vitezovi, opterećeni teškim oklopom i na velikim ratnim konjima, nisu imali mnogo izgleda protiv takvog neprijatelja.
"Kada bi ih zasula kiša strela, konji bi padali, a vitezovi bi ostajali da leže na zemlji poput prevrnutih buba”, kaže Vemhof. "Ta dva načina ratovanja jednostavno nisu bila ravnopravna."
Pomereni centri moći
Mongolske pohode na zapad nije predvodio Džingis-kan, već njegovi naslednici. Oni su trajno promenili dotadašnje centre moći, a posledice tih promena osećaju se i danas.
Jedan od primera je Kijevska Rusija, prva istočnoslovenska država. Posle mongolske invazije njen razvijeni glavni grad Kijev gotovo je potpuno uništen i opustušen.
Moskva je kasnije izrasla u važan regionalni centar, između ostalog i zahvaljujući saradnji njenih kneževa sa mongolskim vlastima. Međutim, njen uspon bio je složen i višedecenijski proces koji se ne može objasniti samo odnosom prema Mongolima
"U kolektivnom sećanju Zapadne Evrope mongolska osvajanja gotovo da ne postoje. To je tek usputna istorijska epizoda", kaže Vemhof i dodaje da se doba Džingis-kana i njegovih neposrednih naslednika jedva pominje u zapadnoevropskim školskim programima.
Ali u istočnoj Evropi, kaže Vemhof, mongolske invazije "promenile su sve iz korena". "Promenile su toliko toga da njihove posledice osećamo i danas."
Uoči 800. godišnjice smrti Džingis-kana sledeće godine, berlinska Galerija Džejms Simon kroz izložbu "Džingis-kan i svet Mongola" istražuje njegovo nasleđe i period poznat kao "mongolski vek" (1250–1350). Izložba traje do 18. aprila 2027. godine.