Ostvarenje "Ruka pravde", reditelja Nemanje Ćeranića, imaće beogradsku premijeru 17. novembra u Plavoj dvorani Sava centra, dok će od 19. novembra biti na redovnom bioskopskom repertoaru širom Srbije.
Iza filmske priče stoji životna sudbina Blagoja Jovovića, čoveka koji je istinu o atentatu na Pavelića otkrio tek po povratku u otadžbinu, u razgovoru sa mitropolitom Amfilohijem u manastiru Ostrog.
Tracktor Production/FEST
Atentat obavijen misterijom tajne duge 40 godina
Pravda je spora ali dostižna je izreka koja bi mogla da se primeni za slučaj ubistva Anta Pavelića, jednog od najvećeg zločinca prema Srbima u Drugom svetskom ratu i jedan od najodgovornijih za masovna ubistva.
Ličnošću Blagoja Jovovića bavili su se mnogi, istoričari, novinari… Pripisivali su mu razne uloge, da je agent UDBE, plaćeni ubica, terorista, novi Gavrilo Princip, a hrvatska emigracija je načelno optuživala jugoslovensku službu za ubistvo…Međutim, jedna stvar je sigurna – Blagoje Jovović pucao je na Pavelića u Argentini.
Blagoje Jovović, nekadašnji pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini, posle Drugog svetskog rata život je nastavio u Argentini. Tamo je izgradio novi život, ali prošlost i sećanje na zločine ustaškog režima nisu ga napuštali.
Ante Pavelić, nakon rata je utočište, takođe, pronašao u Argentini.
Jovović je 10. aprila 1957. godine u Buenos Ajresu pucao na Pavelića i teško ga ranio. Pavelić je nakon atentata napustio Argentinu i otišao u Španiju, gde je preminuo 1959. godine.
Jovović, međutim, o svojoj ulozi u ovom događaju nije javno govorio decenijama. Njegova priča dugo je ostala nepoznata široj javnosti, a detalji su počeli da izlaze na videlo tek pred kraj njegovog života.
U Ostrogu je otkrio istinu mitropolitu Amfilohiju
Ovaj atentat je maltene četiri decenije bio misterija. Tajnu je otkrio sam Jovović, posle 41 godine ćutanja, kad se vratio u rodnu Crnu Goru nakon 55 godina izgnanstva.
Najzaslužniji da se ova istina sazna je blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije kome je Jovović na Svetoj tajni ispovesti otkrio sve o ubistvu, i to pod Ostrogom.
AleksandarPhotograpy/Shutterstock
Blagoje je 1998. godine bio u Crnoj Gori sa svojom porodicom, kada su krenuli na pomen pokojnom bratu. Ćerka Marija je bila zajedno sa ocem u Crnoj Gori kada je Blagoje obelodanio celu priču o ubistvu Pavelića.
Oca pamti kao pažljivog oca i divnog muža. Seća se da je otac mnogo čitao i bavio se proučavanjem srpske istorije, o čemu je i pisao. U Argentini je imao veliki krug prijatelja i bio cenjen kao dobar čovek.
Prema njenim rečima ona i majka do tog trenutka nisu ništa znale o događajima od pre toliko decenija.
"Majka i ja smo ga čekale ispred manastira i pitale se zašto se otac tako dugo zadržao unutra. Nije ga bilo sat vremena, a mi nismo znale gde je. A on je bio sa mitropolitom Amfilohijem. Tog dana je ispričao sve kako je bilo", opisala je ćerka Marija o boravku pod Ostrogom za beogradske medije.
Blagoje je posle ispovesti imao samo jedan zadatak, odnosno blagoslov mitropolita Amfilohija da o svom herojskom činu ispriča javno.
Rasterećene duše zbog obelodanjene velike tajne, Blagoje Jovović preminuo je juna 1999. godine.
Mržnja i bol motiv atentata
O tome kako su izvršili atentat do detalja je ispričala Mileva Gaćeša, poslednji svedok od koje se moglo iz prve ruke čuti kako je tekla organizacija atentata na poglavnika NDH Ante Pavelića.
A prvi put se njena priča čula 2017. godine, u tekstu razgovora koji je sa njom obavio putopopisac Viktor Lazić, objavljen u "Nedeljniku".
Na pitanje zašto su odlučili da ubiju Pavelića, Mileva odgovara: "Od velikoga bola i mržnje prema njemu, jer se on mirno ovde šetao sa svojom ustaškom gardom, a grobovi naših mučenika se i ne znaju".
"Da, ja sam učestvovala u organizovanju atentata na Pavelića! Kako i ne bih kad mi je ubio oca i još šestoro članova porodice! Mog su oca, Petra Gaćešu, ustaše odvele u zarobljeništvo i tukle ga do smrti. Moja porodica je uspela da ga, uz pomoć Italijana, izvuče iz logora, ali je bilo kasno. Umro nam je na rukama u teškim mukama", ispričala je Milena.
Kako je rekla, atentat su organizovali ona, njen rođeni brat Milan Gaćeša, Milo Krivokapić i Blagoje Jovović, koji je i ispalio hitac u Pavelića, a organizaciju je osmislio Jovo Jovović, Blagojev rođak.
Ona je decidno odbijala priče da je UDBA organizovala atentat na Pavelića kao i da je bilo propusta u ubistvu Pavelića.
"Revolver moga muža Jova, taj je revolver pucao na Pavelića! Atentat su organizovali Srbi četnici, da se osvete barem malo za ono što su Hrvati radili. Pavelić je bio svestan da je meta, da je vrlo moguće da mu neki osvetnik saspe šaržer u grudi. Zato se veoma dobro krio. Svuda se kretao sa velikim obezbeđenjem. Bio je pravi izazov locirati ga", ispričala je Mileva.
Da Pavelića nije bilo lako locirati znali su svi oni koji su ga tražili godinama. Sasvim slučajno, na njega je naleteo jedan policajac srpskog porekla, Jovo Hose Menzalin. U argentinskom odmaralištu Mar del Plata zaustavio je Pavelićev auto i pregledao njegova lažna dokumenta, ali ga je odmah prepoznao. Od tog trenutka saznalo se da se po Argentini kreće sa pasošem Crvenog krsta i pod lažnim imenom Pal Aranjoš.
"Naravno, bio je prerušen, i po pasoškoj fotografiji ga je bilo gotovo nemoguće poznati. Ali nije mogao da zavara nas čije je porodice pobio", pričala je Gaćeša.
Prema njenoj ispovesti pokušaj atentata na Pavelića bio je i dan ranije od onog uspelog, kada su atentatori odustali jer je u Pavelićevom okruženju bilo previše civila, a među njima i supruga i ćerka, i brojni Argentinci.
"Konačno je došla ta sreda, 10. april 1957. Čekali smo da se završi njihova proslava, u Hrvatskom domu. Dogovoreno je da idu Milo i Blagoje. Prvo puca Blagoje, pa ako promaši, pucaće Milo. Pavelić je krenuo sa telohraniteljima niz ulicu San Huan. Išao je ka stanici metroa, liniji C. Ukrcali su se u voz i krenuli ka severu, tri kilometra dalje, do železničke stanice Retiro San Martin. Čim su ušli u voz, za njima su, neprimećeni, ušli Blagoje i Milo, naoružani i prerušeni. Ušli su odvojeno i seli na suprotne strane kupea, kako bi ih teže opazili. Tako su se vozili dvadesetak kilometara, do stanice odakle je Pavelić trebalo da uđe u autobus ka svojoj kući. Iz autobusa su sišli na raskrsnici današnjih ulica Doktora Rikarda Balbina i Alas Argentinas. Sve ovo se događalo uveče, mislim da su izašli iz autobusa oko devet sati, a u malom gradu kao što je taj, tada već nema ljudi na ulici.
Osvetljenje je takođe bilo vrlo oskudno, tako da se atentat odigrao u pomrčini. Blagoje i Milo su sve vreme pratili Pavelića, ali odvojeno. Išli su iza njega na odstojanju od 20-30 metara. Po izlasku iz autobusa, Milo se odvojio, skrenuo je desno u jednu ulicu, mislim da se zvala Avijador Gablens. Hteo je da prečicom prvi stigne do mesta sa kojeg će pucati.
U trenutku kad je Pavelić sa telohraniteljem prolazio pored kluba AFALP, telohranitelj mu se obraća sa molbom da svrati u klub. Bog nas je pogledao, Pavelić do svoje kuće nastavlja sam. Međutim, u trenutku pre nego što će Blagoje zapucati, na nekih 10-15 metara iza našeg krvnika, Pavelić se, valjda predosećajući opasnost, okreće i sam počinje da puca na Blagoja, a onda svom silinom trči ka svom domu", detaljno je svedočila Lazićeva sagovornica.
Blagoje, ranjen u nogu, šepa za Pavelićem i puca mu u leđa. Jednim metkom ga pogađa u desnu plećku, a drugim u vrh kičme…
Dve i po godine kasnije umro je od rana zadobijenih u atentatu. Nije mogao da bude operisan kako bi mu bili izvađena iz tela oba metka, jer je uveliko bolovao od dijabetesa.
Keystone Pictures USA / Zuma Press / Profimedia
"Ruka pravde" donosi priču o čoveku koji je odlučio da deluje
Film "Ruka pravde" prati Jovovićev život u Argentini, gde sa prijateljem Jakovom vodi fabriku plute i priprema se za brak sa Argentinkom Gladom. Njegov život menja se kada u gradskoj gužvi ugleda čoveka sa tetovažom ustaškog simbola i posumnja da je reč o Paveliću.
Tracktor Production/FEST
Svestan da je nekadašnji poglavnik pronašao zaštitu i da verovatno neće odgovarati pred sudom za svoje zločine, Jovović počinje da priprema atentat.
Glavnu ulogu tumači Aleksandar Gavranić, dok se u glumačkoj ekipi nalaze i Zlatan Vidović, Tamara Ristoska, Igor Borojević, Mladen Nelević i drugi.
Režiju potpisuje Nemanja Ćeranić, a scenario su napisali Mirko Stojković, Strahinja Madžarević i Nebojša Pajkić. Film je nastao u produkciji kuća TS Media i Tracktor Production, uz podršku Filmskog centra Srbije.
Beogradska premijera zakazana je za 17. novembar u Sava centru, a od 19. novembra film će se prikazivati u bioskopima širom Srbije.
Priča o Blagoju Jovoviću tako dobija novu priliku da stigne do publike — kao podsećanje na istorijski događaj, ali i na čoveka koji je istinu o svom činu otkrio tek pred kraj života.