Den Bitner, istraživač koji se godinama bavi takozvanim "plavim zonama", područjima sveta u kojima ljudi često dožive duboku starost, upozorava na četiri vrste namirnica koje bi trebalo izbegavati ili bar ograničiti, a savetuje i da ih ne držite kod kuće.
Bitner je proučavao način života stanovnika plavih zona, uključujući njihove prehrambene navike, svakodnevne aktivnosti i druge faktore koji se povezuju sa dugovečnošću. Jedan od zaključaka njegovog istraživanja jeste da je važno obratiti pažnju na ono što svakodnevno jedemo, ali i na hranu koju imamo nadohvat ruke.
U jednom od svojih nedavnih video-snimaka Bitner je poručio:
"Ne smeta mi ako ponekad izađete i počastite se, ali ove četiri stvari nikada ne bi trebalo da uđu na ulazna vrata vašeg doma."
Možda vas zanima
Tajna dugovečnosti
Šta jedu ljudi koji dožive 100 godina?
Šta jedu ljudi koji dožive 100 godina? Saznajte koje se namirnice najčešće pojavljuju u ishrani stogodišnjaka iz Plavih zona i kako mogu doprineti zdravom starenju.
9:56
25.9.2026.
26 d
Prerađeno meso
Na vrhu liste nalaze se prerađevine poput šunke, slanine, suhomesnatih proizvoda i pojedinih vrsta kobasica. Bitner upozorava na njihovu povezanost sa zdravstvenim rizicima, među kojima je i veća verovatnoća razvoja određenih vrsta raka.
Prema organizaciji "Cancer Research UK", konzumiranje prerađenog mesa povezano je sa povećanim rizikom od raka debelog creva. Povezanost postoji i sa konzumiranjem crvenog mesa, iako se nivo rizika razlikuje u zavisnosti od vrste i količine mesa, kao i načina pripreme, prenosi "Sari lajv" (Surrey Live).
Smanjenje unosa crvenog i prerađenog mesa jedan je od načina da se taj rizik umanji. Kao alternativni izvori proteina mogu poslužiti piletina, ćuretina, jaja, mahunarke i drugi biljni izvori proteina.
Pixel-Shot/Shutterstock
Slatkiši i zaslađena pića
Druga grupa namirnica koje Bitner savetuje da izbegavate kod kuće jesu slatkiši i napici sa dodatim šećerom. Gazirana pića, zaslađeni sokovi, keks, čokolade i drugi industrijski proizvedeni slatkiši mogu znatno doprineti prekomernom unosu šećera, naročito ako ih jedemo i pijemo svakodnevno.
Njegov savet je jednostavan: ako poželite nešto slatko, povremeno se počastite van kuće, umesto da vam takvi proizvodi uvek budu pri ruci.
"Ako želite da uživate u tim stvarima, izađite i kupite ih. Nemojte ih stalno držati pri ruci kod kuće i vidimo se kada napunite 100 godina", rekao je.
Prekomeran unos dodatog šećera može doprineti gojenju i povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i masne jetre povezane sa metaboličkim poremećajima.
Slane grickalice
Na Bitnerovom spisku nalaze se i čips, krekeri i druge slane grickalice. Osim što često sadrže mnogo soli, reč je o proizvodima koje je lako jesti u velikim količinama, a da toga nismo ni svesni.
Prekomeran unos soli može povećati krvni pritisak, što je jedan od važnih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova, uključujući moždani udar. Dugoročno, prevelika količina soli može dodatno opteretiti bubrege i nepovoljno uticati na njihovu funkciju.
Ulada/Shutterstock
Ako želite da smanjite unos soli, čips i krekere možete zameniti neslanim orašastim plodovima, svežim povrćem ili domaćim grickalicama čiji sastav i količinu dodate soli možete sami da kontrolišete.
Navike koje je lakše promeniti unapred
Bitnerova preporuka da određene proizvode uopšte ne držimo kod kuće zasniva se na jednostavnoj ideji: lakše je izbeći nepotrebno grickanje ako nam takva hrana nije stalno dostupna.
To ne znači da jedna čokolada, kesica čipsa ili povremeno gazirano piće sami po sebi predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem. Mnogo su važniji ukupna ishrana, učestalost konzumiranja i količine koje unosimo.