On je kazao da pitanje sezonske promene vremena nema jednostavno rešenje koje bi odgovaralo svima i da efekti zavise i od geografskog položaja zemlje i od toga kada građani započinju radni dan.
"Ne postoji idealno rešenje. Šta god da uradimo, nekome će odgovarati, a nekome neće biti po volji. Pitanje je samo šta je najmanje bolno i šta su nam zapravo važnije stvari", rekao je Simonović za Tanjug.
On je objasnio da pomeranje kazaljki utiče na raspored dnevne svetlosti u odnosu na radne i druge svakodnevne obaveze, zbog čega se posledice ne mogu jednako posmatrati za sve građane.
Prema njegovim rečima, za zaposlene koji počinju da rade u sedam časova, kao i za one čiji radni dan počinje u devet, različiti režimi računanja vremena donose različite mogućnosti za korišćenje dnevne svetlosti.
Možda vas zanima
"Nije svejedno kada nam prvi deo dana ostane neiskorišćen, a kada se vraćamo kući predsumrak. To je veoma važno za društveni život, za porodicu i za vreme koje ljudi imaju posle posla", naglasio je Simonović.
On je kao jednu od mogućnosti koju treba razmotriti umesto pomeranja časovnika naveo prilagođavanje radnog vremena, posebno u državnoj administraciji, uz ostavljanje prostora drugim sektorima da raspored svojih obaveza prilagode svojim potrebama.
Simonović je podsećajući na razloge zbog kojih je sezonsko pomeranje vremena uvedeno, kazao da je to bila ušteda energije, posebno energetska kriza sedamdesetih godina prošlog veka koja je bila jedan od ključnih motiva za primenu ove prakse.
Pormezz/Shutterstock
Menjanje sata i savremeni način života
Međutim, kako je naveo, savremeni način života, promenjena struktura potrošnje energije i raznovrsna radna vremena menjaju okolnosti u kojima se procenjuju efekti pomeranja kazaljki.
Simonović je dodao i da eventualna odluka o trajnom letnjem ili zimskom računanju vremena mora da uzme u obzir geografski položaj Srbije i njene ekonomske veze sa evropskim državama.
Možda vas zanima
Ne postoji model koji bi odgovarao svima
Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi blizu granice srednjoevropske i istočnoevropske časovne zone, pa bi promena vremenskog režima mogla da utiče i na usklađivanje svakodnevnih poslovnih aktivnosti sa susednim zemljama.
On je upozorio da iskustva iz drugih država ne treba automatski prenositi na Srbiju, jer se raspored dnevne svetlosti razlikuje u zavisnosti od geografskog položaja.
"Treba biti više pragmatičan nego emotivan i ne rukovoditi se isključivo tuđim rešenjima", kazao je Simonović.
Dodao je da prilikom razmatranja promene računanja vremena treba uzeti u obzir i potrebe poljoprivrednika, domaćih životinja, kao i ljudi čije su terapije i druge obaveze vezane za precizno određeno vreme.
And-One/Shutterstock
Poseban izazov, kako je istakao predstavljaju i automatski sistemi koji moraju da se usklade sa promenom časovnika.
Prema njegovoj oceni, odluka o trajnom vremenskom režimu zahteva šire sagledavanje posledica, jer ni unutar Evrope ne postoji model koji bi podjednako odgovarao svim državama.
Na osnovu Zakona o računanju vremena (Službeni list SCG, br. 20/06), letnje računanje vremena u ovoj godini se završava u nedelju, 25. oktobra u 3.00 sata ujutru kada treba pomeriti časovnike za jedan čas unazad, na 2:00 časa, saopšteno je iz Direkcije za mere i dragocene metale.
Srbija prati standardno Centralno evropsko vreme (CET, UTC+1), dok se tokom letnjeg perioda koristi Centralno evropsko letnje vreme (CEST, UTC+2).
Ova praksa je usklađena sa većinom evropskih zemalja.