Na današnji dan, 20. oktobar, dogodilo se:
Oglas
1728. U Kopenhagenu je izbio požar koji je uništio veći deo grada.
1740. Umro je rimsko-nemački car Karlo VI, poslednji muški potomak habsburške dinastije. Nakon uspešno vođenog rata protiv Turske, sklopio je povoljan mir u Požarevcu 1718. Međutim, nakon novog rata, Beogradskim mirom 1739. izgubio je gotovo sve teritorije stečene Požarevačkim mirom. Da bi osigurao presto kćerki Mariji Tereziji izdao je 1713. Pragmatičnu sankciju, kućni zakon dinastije Habsburg.
1827. U pomorskoj bici kod Navarina, tokom grčkog rata za oslobođenje, ruski, britanski i francuski brodovi uništili su tursku i egipatsku flotu.
1843. Rođen je srpski komediograf Kosta Trifković, koji je nastavio delo Jovana Sterije Popovića i značajno uticao na Branislava Nušića ("Izbiračica", "Milo za drago", "Mladost Dositeja Obradovića", "Školski nadzornik", "Ljubavno pismo").
1854. Rođen je francuski pesnik Artur Rembo (Arthur Rimbaud), koji je svoja najbolja dela napisao izmedju 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste. ("Pijani brod", "Iluminacije", "Boravak u paklu").
1890. Umro je engleski istraživač i putopisac Ričard Barton (Richard Burton), prvi Evropljanin koji je 1858, video jezero Tanganjika u Africi. Napisao je više od 50 knjiga putopisa i preveo knjigu arapskih pripovedaka "Hiljadu i jedna noć".
1891. Rođen je engleski fizičar Džejms Čedvik (James Chadwick), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. Godine 1932. otkrio je neutron, a od 1943. do 1945, kao glavni britanski instruktor radio je na "Menhetn projektu", razvoju atomske bombe u Los Alamosu, SAD.
1935. Kineske revolucionarne snage Mao Cedunga (Zedong) stigle su u pokrajinu Šensi na severozapadu Kine i time okončale "Dugi marš" (oko 10.000 kilometara), započet godinu dana ranije sa jugoistoka zemlje, tokom kojeg su probile četvorostruku blokadu Čang Kaj Šekovog (Chang Kai-shek) Kuomintanga.
1935. Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije u više gradova organizovala je zborove zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve gradjane oba pola.
1936. Zgrada Skupštine Jugoslavije u Beogradu primila je prve poslanike. Kamen temeljac položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karadorđević, a zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić.
1944. Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peka Dapčevića i Crvene armije pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova oslobodile su u Drugom svetskom ratu Beograd.
1945. Egipat, Sirija, Irak i Liban su upozorili SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat na Srednjem istoku.
1949. Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.
1971. Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant (Willy Brandt) dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1973. Britanska kraljica Elizabeta II (Elizabeth) otvorila je novoizgradjenu Opersku kuću u Sidneju.
1991. U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 ljudi i razoreno je desetine hiljada kuća.
1992. Umro je srpski političar i publicista Koča Popović, učesnik gradjanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Posle rata bio je na mnogim visokim funkcijama u SFR Jugoslaviji - potpredsednik Republike i dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije. Posle obračuna Josipa Broza Tita sa liberalnom strujom u Srbiji, povukao se iz političkog života. Kao pisac i publicista pripadao je grupi beogradskih nadrealista, koja je snažno delovala na srpsku književnost između dva rata.
1992. Jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su dubrovačko ratište, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN; kod mesta Vitez u Bosni počeli su sukobi bosanskih Hrvata i Muslimana, dotadašnjih saveznika u ratu protiv bosanskih Srba.
1998. Skupština Srbije donela je Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg su u naredne dve godine nezavisni mediji u Srbiji kažnjeni sa preko 30 miliona dinara, uglavnom zbog kritičkog pisanja o režimu Slobodana Miloševića.
1999. Verski vođa indonežanskih muslimana Abdurahman Vahid postao je prvi izabrani predsednik Indonezije.
2000. U Ugandi je, saradnjom lokalnih i medjunarodnih zdravstvenih radnika, zaustavljeno širenje epidemije prouzrokovane smrtonosnim ebola virusom, od kojeg je umrlo 47 i zaraženo više od 75 osoba.
2001. Hiljade demonstranata na ulicama francuskih gradova protestovalo je protiv države zbog zavisnosti od nuklearne energije, od koje potiče više od tri četvrtine energije Francuske.
2003. U Beogradu je preminuo poznati pozorišni i filmski glumac Miodrag Petrović Čkalja, dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo, Sterijine nagrade, Sedmojulske i brojnih drugih nagrada i priznanja. Veliku popularnost stekao je ulogama u humorističkim televizijskim serijama "Muzej voštanih figura", "Servisna stanica", "Kamiondžije"...
2004. Bivši general Susilo Bambang Judhojono (Yudhoyono), preuzeo je dužnost predsednika Indonezije, kao prvi predsednik izabran na direktnim predsedničkim izborima.
2005. Istraga UN je otkrila da su visoki oficiri sirijske i libanske obaveštajne službe bili uključeni u atentat na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja.
2011. Svrgnuti libijski vođa Moamer Gadafi uhvaćen je i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima u svom rodnom gradu Sirtu. Sahranjen je u pustinji na tajnoj lokaciji.
2011. Baskijska separatistička organizacija ETA proglasila je konačni prekid oružanih aktivnosti posle više od 40 godina borbe za nezavisnost Baskije. U bombaškim i oružanim napadima od kraja šezdesetih pripadnici te organizacije su ubili 829 ljudi.
2013. Umrla je Jovanka Broz, udovica nekadašnjeg predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Sahranjena je u Kući cveća gde je sahranjen i Josip Broz, uz državne i vojne počasti.
2014. Plastični otpad u okeanima godišnje ubije 1,5 miliona životinja i ta opasnost je iz godine u godinu je sve veća, saopštio je Institut za istraživanje i razvoj Francuske.
2018. Parlmentarni i lokalni izbori u Avganistanu obeleženi su napadima talibana u kojima je stradalo 36 osoba.
2022. Britanska premijerka Liz Tras ( Truss ) je podnela ostavku, nakon mandata koji je trajao 45 dana, najkraće u istoriji britanske politike.
2025. Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković, pred Haškim tribunalom osuđen na 22 godine zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu, umro je u Beogradu. Zatvorsku kaznu služio je u Finskoj, ali je na molbu Vlade Srbije, krajem septembra prevremeno pušten zbog zdravstvenog stanja.
Teme