Samo tri dana pre parlamentarnih izbora u Srbiji, u beogradskom Sava centru održava se konferencija „Move.Link.Engage“ (Pokreni se, poveži se, udruži se) Beogradske otvorene škole (BOŠ), u okviru njihovog programa „EU za tebe“, koji sponzoriše Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA). Specijalni gost na konferenciji je Ziđon Vorpsi, aktivista iz Albanije. On je najavljen kao jedan od pokretača protesta u okviru „Flamingo revolucije“ protiv izgradnje kompleksa na albanskoj obali povezanog sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika. Vorpsi zvanično dolazi kao predstavnik „Organizacije za zaštitu i proučavanje prirode“.
Osim Vorpsija, na konferenciji će govoriti i ambasadorka Švedske Šarlot Samelin, kao i Predrag Zenović, glavni pregovarač Crne Gore u procesu pristupanja EU. Na panelima će učestvovati i prof. dr Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, kandidatkinja tzv. studentske liste za narodnog poslanika. Nikolić će učestvovati na glavnom panelu koji govori o „Pojačanom građanskom aktivizmu i zatvorenim institucijama“, tj. novoj ulozi NVO sektora, akademske zajednice i medija u društvu.
*
Vorpsi će učestvovati na panelu „Građanski aktivizam i borba za javni interes na Zapadnom Balkanu*“.
Ko organizuje konferenciju?
Organizator ove konferencije je Beogradska otvorena škola (BOŠ / Belgrade Open School), neprofitna obrazovna organizacija građanskog društva osnovana 1993. godine.
Škola je od 1996. godine udruženje građana čije je projektno finansiranje u velikoj meri preuzeo Fond za otvoreno društvo (OSF) Džordža Soroša. Među najvećim međunarodnim finansijerima, donatorima i institucijama ističu se Delegacija EU u Srbiji, švedska SIDA, ugašeni USAID, nemački GIZ, UNEP, ambasade država i druge fondacije.
Prema finansijskim izveštajima BOŠ-a, u periodu od 2016. do 2024. godine škola je od donacija prihodovala blizu 10 miliona evra. Jedan od najčešćih donatora u projektima danas, posebno vezanim za program „EU za tebe“, jeste švedska SIDA.
Sam program „EU za tebe“ vezuje se za EU Resurs centar za civilno društvo, koji BOŠ vodi od 2023. godine uz podršku Delegacije EU. Reč je o platformi za podršku neformalnim grupama i organizacijama civilnog društva, tj. NVO sektoru.
U uvodnom govoru, koji će održati Vladimir Pavlović, programski direktor BOŠ-a, govoriće se o tome „Kako se promenilo društvo u Srbiji u poslednje dve godine“, tj. o protestima, polarizaciji i poukama. Takođe, Pavlović će govoriti o „padu poverenja građana u institucije“ i o „novim oblicima građanskog organizovanja“.
Zašto se konferencija održava baš na dan skupa na Slaviji?
Upravo kada je reč o „novim oblicima građanskog organizovanja“ i „padu poverenja u institucije“, Ziđon Vorpsi će beogradskoj publici moći da prenese utiske o skorašnjim krvavim dešavanjima u Albaniji.
Ono što je počelo kao mirni protest protiv plana investitora da gradi turistički kompleks preraslo je u otvoreno nasilje i nerede na ulicama Tirane i drugih gradova. Albanija ovih dana podseća na ono što je bila 1996. i 1997. godine, kada je potonula u građanski rat nakon pada piramidalnih šema koje su ojadile krhku postkomunističku privredu zemlje.
Na dan kada će Vorpsi nastupati pred beogradskom publikom održaće se i završni skup tzv. studentske liste, koja predstavlja blokaderski pokret na izborima, na beogradskoj Slaviji. Već mesecima se u javnosti govori o mogućem izbijanju nereda na ulicama Srbije ukoliko blokaderski pokret ipak ne ostvari izbornu pobedu.
Priznavanje rezultata izbora u javnosti je potencirano od strane same vlasti, čiji je lider, Aleksandar Vučić, više puta istakao da će on priznati rezultate kakvi god budu. S druge strane, takvo obećanje nije dato. Štaviše, danas je uhapšeno više osoba za koje se osnovano sumnja da su pripremale rušenje ustavnog poretka i nasilje na izborni dan uz upotrebu oružja.
Sutrašnji skup blokaderskog pokreta održava se upravo u takvoj atmosferi, u kojoj se naslućuje nasilje velikih razmera, kakvo je viđeno u Albaniji prethodnih dana, a u svetlu sve izvesnijeg izbornog poraza opozicione opcije.
Demonstranti u Albaniji su, jednako kao demonstranti u Srbiji, odbili dijalog sa premijerom Edijem Ramom. Štaviše, lideri nasilnih protesta u Tirani otvoreno su priznali da imaju kontakt sa predstavnicima blokaderskog pokreta i tzv. studentske liste.
U svetlu svih tih saznanja i činjenica, posebno je važno pitanje s kojim ciljem se održava konferencija u Beogradu na dan završnog opozicionog skupa, uz učešće predstavnika „Flamingo revolucije“ iz Albanije, zajedno sa predstavnicom tzv. studentske liste. Povrh svega toga, konferenciju organizuje NVO čija je menadžerka Bojana Džulović nedavno otvoreno govorila pozitivno o tome kako su „studenti i zborovi građana pokrenuli društvo“.
Na kraju, jedino pitanje koje srpska javnost danas postavlja tiče se izbornog dana i toga da li je moguće da se ponove scene iz Francuske, koje su zgrozile i otreznile Evropu.
Ekstremna levica napravila haos u Francuskoj: Država bila primorana da uvede policijski čas
Nasilni protesti u Francuskoj doveli su jednu od najvažnijih država Evrope na ivicu sloma. Bezbednosni sistem je napadnut sa svih strana. Krvavi obračuni sa policijom, pljačke, prebijanja, paljenje spomenika kulture – sve to smo gledali prethodnih dana.
Francuska, ali i evropska desnica, za nerede su optužile ekstremnu levicu. Gradonačelnik Sen Denija, Bali Bagajoko, iz redova Nepokorene Francuske (LFI) Žan-Lika Melanšona, otvoreno je rekao da „nasilje može biti legitimno“.
Brojni poslanici LFI-a otvoreno su isticali da se „treba boriti protiv policijskog nasilja“. Jednako kao u Srbiji prošle godine, tokom nasilnih protesta, policija je u Francuskoj satanizovana i demonizovana do krajnje mere.
Sve što su prenosili mejnstrim mediji ticalo se tzv. prekomerne upotrebe sile. Niko nije ukazao na to da su nasilni demonstranti povredili preko 1.000 čuvara reda i zakona. Opljačkano je na stotine prodavnica, posebno onih sa markiranom i skupocenom robom. Spaljena je i Gradska kuća u Limožu iz 19. veka, spomenik kulture.
Pariz, Ruen i Lion pretvoreni su u bojna polja, sa ispaljenim tonama suzavca, ali i stotinama razbijenih glava policajaca koji su pokušali da održe kakav-takav poredak. Upadajući u zgradu skupštine Marseja, demonstranti su uzvikivali: „Ovo je revolucija! Juriš na Bastilju“, aludirajući na Francusku revoluciju iz 1789. godine.
Niko od njih nije pripadnik desnih stranaka, štaviše. Njihovo nasilje opravdavali su poslanici socijaldemokrata i krajnje levice. To što je došlo do takve eskalacije nasilja od strane krajnje levice osudili su svi svetski lideri. Pojedini su otvoreno istakli da je Francuska bačena na kolena i da je kapitulirala pred naletom nasilja.
Srbija je na ivici ozbiljnih građanskih sukoba. Jedna od strana, opoziciona, blokaderska, prošle je godine kategorično odbila sve pozive na dijalog. Odluka je bila takva da se ide u ulične nemire sa ciljem izazivanja incidenata i otvorenih sukoba. Policija je satanizovana, državne institucije označene su kao neprijateljske. I predizborna kampanja je prošla u tom tonu. Danas politički akteri i aktivisti blokaderskog pokreta otvoreno prete da će na dan izbora, kada se potvrdi da nemaju većinu u Srbiji, izazvati krvoproliće.
Zato je ključno da akteri političke, ali i NVO scene, odgovore na pitanja koja se tiču učešća lidera „Flamingo revolucije“ u događajima u Srbiji. Da li je to prenošenje iskustava ili institucionalna povezanost? Da li je sve organizovano i sinhronizovano? Da li će srpske ulice biti prekrivene krvlju, kao francuske i albanske? Kome je u cilju da se to desi?
Do izbora je ostalo samo nekoliko dana. Kampanja se bliži svom kraju, a sve karte su otvorene. Jedna strana poziva na mir i stabilnost, druga na rušenje ustavnog poretka. Izbor je lakši nego ikada.