Zašto vlast pred svake izbore izvlači kartu javnog duga koji je inače, na kraju avgusta ove godine bio 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda? Kome odgovaraju ti brojevi i šta nam pokazuju - napredujemo ili je statistika na strani jačeg?
Oglas
Kao po pravilu i pred ove izbore, političari barataju ciframa o iznosu javnog duga. To čini i vlast i opozicija.
"Baratanje brojkama je zapravo samo jedan manji deo slike koji političari koriste i zloupotrebljavaju", kaže Petrica Đaković, novinarka Forbes Srbija.
Forbes Srbija je posmatrao kretanje javnog duga prethodne dve decenije. Na kraju 2000. godine iznosio je nešto više od 14,2 milijarde evra, 2012. je bio 17,7 milijardi evra, u 2026. je gotovo 42 milijarde.
"Kada pogledamo učešće duga u BDP-u, mi smo imali mali dug 2000. godine ali je njegovo učešće u BDP-u bilo 180 odsto što govori o jednoj katastrofalnoj ekonomskoj situaciiji, 2012. godine je to učešće bilo 50,8, sada je 43", navodi Đaković.
Kada se posmatra dug, navodi Đaković, nije važno samo koliko je učešće u BDP-u, već i u kojoj se valuti zadužuje, da li je ona u dinarima ili evrima. Treba obratiti pažnju na cenu zaduživanja.
"Koliko otplata kamate za taj dug učestvuje u BDP-u, pa i u budžetu", dodaje ona.
"Učešće kamata u našem javnom dugu je daleko veće sa 45 odsto javnog duga, blizu dva posto BDP-a od zemalja koje imaju 100 posto javnog duga, što znači da se mi zadužujemo po višim cenama i plaćamo faktički veću kamatu", navodi Goran Radosavljević, profesor ekonomije na fakultetu FEFA.
Sledeći element koji treba posmatrati, navodi profesor Radosavljević, jeste na šta se taj novac troši.
"Ono na šta se sredstva troše u Srbiji, bilo da su investicije, bilo da su helikopter money koje se pred svake izbore bace iz aviona, ta utrošena sredstva verovatno neće u budućnosti doprineti da se taj dug lakše vraća. Dakle, sa jedne strane imamo dug koji je relativno skuplji, u odnosu na neke druge zemlje", navodi on.
A sa druge strane sredstva koja se troše tim zaduživanjem nisu produktivna, da bi dug u budućnosti mogao da se servisira, objašnjeno kroz primer običnog čoveka to zvuči ovako:
"Nije isto da li ja odem u banku i uzimam kredit da bih išla u kafanu ili na letovanje, pa onda posle taj kredit moram da vratim, i da plaćam kamatu, ili ja uzimam taj kredit zato što želim da pokrenem neki sopstveni biznis da bih sutra imala veće prihode, odnosno neku dobit od tog biznisa. Dakle, isto je i sa državom", kaže Đaković.
Srbija se poslednjih godina drastično zadužuje za infrastrukturne projekte, što bi moglo da bude pozitivno navodi Đaković.
Problematično je to što u Srbiji ne postoje više nikakvi prioriteti šta je od infrastrukture zaista potrebno, a cena od ugovorene do konačne poraste duplo ili trostruko.
Teme