Troškovi života i posledice rasta cena energenata podstiču društvenu mobilizaciju daleko izvan granica Francuske i prizori protesta, od kojih neki postaju nasilni, sve su učestaliji širom Evrope, piše francuski list Mond (Le Monde).
Oglas
U Italiji je za 20. novembar zakazan generalni štrajk, dok su slične akcije planirane za 11. novembar u Španiji i Portugaliji.
U Briselu, Evropska komisija je juče odstupajući od svoje uobičajene prakse da se ne izjašnjava o unutrašnjim pitanjima država članica Evropske unije (EU) dala komentar na proteste u Francuskoj održane prošle subote, posebno se osvrnuvši na nasilje koje ih je obeležilo.
Komisija je osudila pljačke kao neprihvatljive i podsetila Pariz da pravo na mirne proteste "mora biti zaštićeno".
U Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija (EPP) desnog centra i krajnje desničarske frakcije brzo su politizovale pitanje protesta.
Oni su u Strazburu u ponedeljak uveče organizovali debatu pod nazivom koji je izazvao kontroverze u parlamentu: "Francuska, Italija, Belgija: antidemokratsko nasilje i razaranje koje sprovode ekstremne levičarske grupe".
Zapravo, troškovi života i zabrinutost zbog posledica rasta cena energenata dovode do mobilizacije daleko izvan Francuske, utoliko pre što se nekoliko zemalja, uključujući Španiju, Francusku, Italiju, Poljsku i Grčku, u narednim mesecima suočava sa izborima od velikog znaČaja, i to u atmosferi rastućeg raspoloženja u korist krajnje desnice, piše Mond.
Tokom sastanka u Briselu 15. oktobra, evropski šefovi država i vlada vodili su opsežnu raspravu o tome kako da smanje troškove za svoje građane, imajući pritom na umu proteste pokreta "Žuti prsluci" koji su zahvatili Francusku u jesen 2018.
U Rimu je premijerka Đorđa Meloni u ponedeljak sazvala hitan sastanak Saveta za bezbednost kako bi se procenila situacija nakon nereda i pljački tokom vikenda.
U nedelju je putem društvenih mreža osudila "grupe nasilnika" koje "pale gradove", uključujući Milano, gde je došlo do sukoba između omladine i policije. Ukupno je uhapšen 271 izgrednik, od kojih su 220 maloletnici. Javni servis RAI opisao je te prizore kao "urbani gerilski rat", a potpredsednik vlade Mateo Salvini objavio je da će vlada "angažovati dodatnih 500 vojnika za odbranu Milana".
Najdramatičniji sukobi u Milanu odigrali su se na Trgu Duomo. Mladi ljudi, sa maskama ili kapuljačama, bacali su kante za smeće, gvozdene šipke i električne trotinete na policiju za razbijanje demonstracija, koja je uzvratila suzavcem. Brojne prodavnice u okolnim ulicama su takođe demolirane.
Gradska privredna komora procenila je štetu – koja obuhvata kako materijalno uništenje, tako i izgubljenu dobit vlasnika preduzeća – na milion evra. Tokom vikenda došlo je do sukoba i u Torinu i Bolonji, delimično podstaknutih pozivima studentskih kolektiva.
U Italiji su od početka oktobra mnoge srednje škole stupile u štrajk, naročito u Torinu i Rimu. Učenici protestuju zbog lošeg stanja pojedinih školskih objekata i zbog politike vlade Đorđe Meloni, optužujući premijerku da nije uspela da zaustavi rast cena energenata i da daje prednost finansiranju rata u Ukrajini u odnosu na ulaganja u obrazovanje.
Pored toga, uredba koju je predložio ministar obrazovanja za ograničenje broja stranih učenika u učionicama i zabranu nošenja velova koji u potpunosti prekrivaju lice izazvala je gnev među mnogim mladima, naročito u krugovima krajnje levice, navodi francuski list.
Atmosfera je veoma napeta i na jugu zemlje, gde su prevoznici, poljoprivrednici i ribari tokom protekla četiri dana blokirali različite saobraćajnice i naplatne rampe na autoputevima u Kalabriji i Kampaniji, protestujući prvenstveno zbog visokih cena goriva.
Nezadovoljstvo je kulminiralo prošle subote u Rimu, gde je Italijanska opšta konfederacija za rad, najveći sindikat u zemlji, na protestu okupila gotovo 100.000 ljudi. Događaju su prisustvovali i lideri opozicije Eli Šlajn i Đuzepe Konte. Generalni sekretar Konferencije Mauricio Landini pozvao je na generalni štrajk 20. novembra.
U Belgiji, nekoliko stotina ljudi izašlo je u subotu na ulice Brisela i Liježa. Broj učesnika bio je manji nego na prethodnim demonstracijama, i došlo je do nasilja.
Policija u Briselu i Liježu izvestila je o gotovo 200 hapšenja, među kojima je bilo više od 25 maloletnika. U glavnom gradu, demonstranti su postavili barikade, bacali predmete i zapalili bicikle i trotinete u blizini stanice Gar di Midi. U četvrti Marol zapaljeni su automobili, a na sedištu Socijalističke partije u Briselu razbijeni su prozori.
U Španiji, gde se stotine šatora nalaze na trgu Puerta del Sol u srcu Madrida i trgovima u drugim gradovima širom zemlje, protesti su do sada uglavnom ostali mirni. Demonstranti, koji su u šatorima od 26. septembra, traže mere protiv vrtoglavog rasta stanarina i nedostatka stambenog prostora, a ta pitanja postala su glavna tema vanrednih opštih izbora zakazanih za 29. novembar.
Kampovi demonstranata doveli su do ozbiljnih tenzija sa regionalnim vlastima. U ponedeljak je Izabel Dijaz Ajuso, konzervativna predsednica pokrajine Madrid, povukla paralelu sa nasiljem viđenim u Francuskoj i Italiji. "Ono što oni žele jesu samo nasilje i uznemiravanje, jer antidemokratska levica u ovoj zemlji odbija da prihvati volju birača", izjavila je Dijaz Ajuso.
Nastavnici u Madridu od 14. oktobra štrajkuju, zahtevajući povećanje plata i smanjenje broja učenika u odeljenjima. U ponedeljak ujutru, oko 200 njih blokiralo je auto-put u glavnom gradu. Ova mobilizacija bi mogla dodatno da ojača 11. novembra, s obzirom na to da su glavne španske sindikalne konfederacije pozvale na generalni štrajk, prvu takvu akciju u poslednjih četrnaest godina.
Mond piše da stambena kriza podstiče mobilizaciju i u Portugaliji. U nedelju su aktivisti u Lisabonu pozvali na "generalni iberijski štrajk" 11. novembra, u koordinaciji sa pokretom u Španiji. Do ponedeljka je postavljeno na desetine šatora na trgu Rosio, u srcu Lisabona, kao i na trgu Dom Žoao I u gradu Portu. Ovi kampovi su najnovija u nizu akcija koje su kulminirale u subotu demonstracijama u Lisabonu, Portu i Koimbri, a koje je organizovala Generalna konfederacija portugalskih radnika – glavna sindikalna organizacija u zemlji.
Desetine hiljada ljudi učestvovale su u protestnoj šetnji kroz glavni grad zahtevajući povećanje plata i penzija, kao odgovor na rastuće troškove života. Nezadovoljstvo je podstaknuto naglim rastom cena nekretnina, koje su se od 2017. godine više nego udvostručile. Demonstranti se takođe protive reformi koju je predložila vlada desnog centra, predvođena Luišom Montenegrom. Reforma pored ostalog ima za cilj da ubrza iseljavanje stanara koji kasne sa plaćanjem kirije. Okupljanja su uglavnom protekla mirno.
Teme