Glavne uloge tumače Kijanu Rivs, Al Paćino i Šarliz Teron, a film je snimljen prema istoimenom romanu Endrua Najdermana iz 1990. godine. Priča spaja sudsku dramu i horor, istražujući pohlepu, ambiciju i moralne posledice ljudskih odluka.
Rivs igra Kevina Lomaksa, mladog advokata sa Floride koji nikada nije izgubio slučaj. Nakon što dobije ponudu za posao u prestižnoj njujorškoj advokatskoj firmi koju vodi harizmatični Džon Milton (Paćino), seli se na Menhetn sa suprugom Meri En (Teron).
Dok Kevin postaje sve više opsednut karijerom, Meri En počinje da doživljava zastrašujuće vizije, a iza Miltonove primamljive ponude postepeno se otkriva nešto zlokobno.
Kijanu Rivs odbio je nastavak "Brzine" zbog ovog filma
Rivs je prihvatio ulogu u "Đavoljem advokatu" umesto da se pojavi u nastavku akcionog hita "Brzina", za koji mu je navodno bilo ponuđeno 11 miliona dolara. Pristao je i na smanjenje sopstvenog honorara kako bi producenti mogli da ispune finansijske zahteve Ala Paćina.
Paćino je prethodno nekoliko puta odbio ulogu Džona Miltona jer mu se lik činio previše stereotipnim. Kako bi se pripremio za ulogu, proučavao je Danteov "Pakao" i Miltonov "Izgubljeni raj".
Možda vas zanima
Reditelj Hakford zamislio je priču kao savremenu verziju faustovskog pakta sa đavolom, u kojoj glavnog junaka ne uništavaju samo spoljne sile već i sopstveni izbori.
Film se našao na sudu zbog jedne scene
Nakon premijere, film se našao u središtu pravnog spora zbog skulpture prikazane u Miltonovom stanu. Vajar Frederik Hart i Nacionalna katedrala u Vašingtonu tvrdili su da prikaz podseća na Hartovo delo "Ex Nihilo" i da predstavlja povredu autorskih prava.
Spor je rešen nagodbom 1998. godine, a kompanija Warner Bros. pristala je da izmeni sporne scene u budućim izdanjima filma.
"Đavolji advokat" zaradio je gotovo 153 miliona dolara širom sveta i osvojio nagradu Saturn za najbolji horor film, dok je Paćino bio nominovan za MTV filmsku nagradu u kategoriji najboljeg negativca.
Kritičari su bili podeljeni: jedni su pohvalili napetu atmosferu i Paćinovu energičnu glumu, dok su drugi smatrali da film preteruje sa dramatičnošću i moralnim porukama.
Publika ga je uglavnom dobro prihvatila, a spoj sudske drame, natprirodnog horora i upečatljivih glumačkih nastupa ostao je njegovo glavno obeležje.