Zašto je dizel skuplji od benzina: Ovo je glavni razlog

Danas ta razlika nije samo trajna, već je i neuobičajeno velika, što nameće očigledno pitanje. Kako smo od toga da je benzin uglavnom bio skuplji od dizela došli do toga da dizel sada košta znatno više od benzina?

Odgovor ima dva dela, piše Forbes. Prvi je strukturalne prirode i seže do sredine 2000-ih. Tada su promene specifikacija goriva, poreza, ekonomike prerade i globalne potražnje iz temelja promenile odnos između cena benzina i dizela.

Drugi deo je neposredniji. Tokom 2026. poremećaji u radu rafinerija, geopolitički sukobi, niske zalihe i smanjen izvoz velikih proizvođača doveli su globalno tržište dizela u neuobičajeno tesnu situaciju. Razumevanje razlike između tih dugoročnih i kratkoročnih faktora objašnjava i zašto dizel obično košta više, ali i zašto je razlika sada toliko velika.

Dizel je nekada bio jeftinije gorivo

Pre sredine 2000-ih dizel je u SAD često bio jeftiniji od običnog benzina. Bilo je izuzetaka, naročito tokom hladnih zima kada bi povećana potražnja za lož-uljem podizala cene. Ali, dugoročniji obrazac uglavnom je išao u prilog dizelu.

To je počelo da se menja oko 2004. godine, a prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), cene dizela za drumska vozila gotovo neprekidno su bile više od cena običnog benzina od septembra te godine.

Tokom decenije pre 2005. benzin se uglavnom prodavao uz malu premiju u odnosu na dizel. Nakon toga odnos se preokrenuo i dizel je tokom većine godina postao skuplje gorivo.

Vreme kada je došlo do tog preokreta važno je zato što se poklopilo sa velikom promenom u načinu na koji su američke rafinerije morale da proizvode dizel za drumski saobraćaj.

Dizel sa ultra-niskim sadržajem sumpora promenio je ekonomiju

Počev od sredine 2000-ih, američke rafinerije morale su dramatično da smanje sadržaj sumpora u dizelu za drumska vozila. To je predstavljalo važno poboljšanje sa stanovišta zaštite životne sredine, jer emisije sumpora doprinose zagađenju vazduha i kiselim kišama. Ipak, istovremeno je proizvodnju dizela učinilo skupljom.

Rafinerije su uložile milijarde dolara u novu opremu za hidrotretman i uklanjanje sumpora. Te investicije povećale su kapitalne i operativne troškove i učinile proizvodnju i distribuciju dizela koji ispunjava propisane standarde skupljim.

EIA danas objašnjava trajno višu cenu dizela kombinacijom više faktora. Uključujući snažnu globalnu potražnju za dizelom i drugim destilatima, veće troškove proizvodnje dizela sa niskim sadržajem sumpora, kao i savezne poreze koji su šest centi po galonu viši na dizel nego na benzin.

Nijedan od tih faktora ne objašnjava svako kratkoročno pomeranje cena, ali su zajedno stvorili strukturalnu premiju koja pre 2004. nije postojala u tolikoj meri.

Kada je proizvodnja dizela postala skuplja, a tržište dizela čvršće povezano sa globalnim tržištem destilata, stari odnos sa benzinom praktično se više nije vratio.

Dizel je postao globalna roba

Još jedna važna promena bila je globalizacija tržišta dizela. I benzinom se trguje na međunarodnom tržištu, ali dizel i drugi proizvodi srednje destilacije imaju posebno važnu ulogu u svetskoj ekonomiji. Oni pokreću kamione, poljoprivredne mašine, građevinsku i rudarsku opremu, brodove, industrijske mašine i sisteme za grejanje.

Snažna potražnja u Evropi, Kini, Indiji i Sjedinjenim Državama godinama vrši pritisak na globalnu ravnotežu ponude i potražnje za destilatima.

To znači da na cene dizela u SAD sve više utiču događaji daleko izvan granica te zemlje. Čak i kada je domaća proizvodnja snažna, rafinerije mogu da izvoze dizel na međunarodna tržišta na kojima su cene više. Tako se domaće cene još čvršće vezuju za globalnu ponudu i potražnju.

Zbog toga je pogrešno posmatrati samo proizvodnju sirove nafte u SAD i pretpostaviti da bi obilje domaće nafte automatski trebalo da znači i jeftin dizel.

Sjedinjene Države mogu proizvoditi velike količine sirove nafte, a da se istovremeno suočavaju sa nedostatkom zaliha prerađenih proizvoda. Sirova nafta mora da se preradi u odgovarajućim rafinerijama, u odgovarajuće proizvode, a zatim transportuje kroz odgovarajući sistem. Ta ograničenja su jednako važna kao i količina nafte koja izlazi iz zemlje.

Još 2022. se pokazalo koliko brzo premija može da eksplodira

Najdramatičniji noviji primer dogodio se 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu poremetila globalna energetska tržišta. Dizel je posebno teško pogođen. Rusija je bila veliki dobavljač sirove nafte, prerađenih proizvoda i sirovina za preradu Evropi i drugim tržištima. Sankcije i trgovinska ograničenja primorali su tržište na brzo preusmeravanje globalnih tokova.

Cene benzina takođe su naglo porasle, ali snabdevanje dizelom bilo je još više pogođeno. To je premiju dizela dovelo do rekordnog nivoa.

Razlika između cena benzina i dizela 2022. godine je dostigla rekord. U to vreme poremećaji izazvani Rusijom objašnjavali su zašto se strukturalna premija odjednom pretvorila u ekstremnu razliku. Tržište se na kraju prilagodilo promenama trgovinskih ruta, stabilizaciji rada rafinerija i obnovi zaliha. Ali ta normalizacija nije dugo trajala.

Zašto je razlika ponovo toliko velika ove godine

Trenutna situacija u jednom važnom pogledu podseća na 2022. godinu. Globalno snabdevanje dizelom ponovo je ozbiljnije poremećeno nego snabdevanje benzinom.

EIA je nedavno objavila da su globalne zalihe destilata ograničene zbog smanjene aktivnosti rafinerija u Rusiji, Kini i na Bliskom istoku. Istovremeno, američke rafinerije radile su gotovo punim kapacitetom. Pri čemu je domaća proizvodnja destilata od početka godine do avgusta u proseku iznosila oko 5,1 milion barela dnevno. To je najviši nivo od 2019.

Ovaj podatak vredi naglasiti jer pokazuje da trenutni problem nije jednostavno posledica pada proizvodnje u američkim rafinerijama. Američke rafinerije proizvode velike količine dizela, ali je istovremeno porasla globalna potražnja za tim količinama, dok je ponuda u drugim delovima sveta opala.

Kako je izvoz rastao, američke zalihe su se smanjivale, pa su do sredine septembra zalihe destilata bile oko 13 odsto ispod proseka za isti period u prethodnih pet godina, iako je leto obično period kada se zalihe povećavaju u pripremi za zimu.

Rusko ograničenje

Od tada je globalna situacija postala još napetija. Rusija je ograničila izvoz dizela nakon oštećenja rafinerijske infrastrukture, Kina je smanjila izvoz goriva kako bi zaštitila domaće snabdevanje, dok su prerada i transport nafte na Bliskom istoku poremećeni zbog sukoba koji uključuje Iran.

Istovremeno su porasli troškovi tankerskog transporta i osiguranja. To je dodatno poskupelo prevoz prerađenih proizvoda širom sveta.

Rezultat je globalna trka za srednjim destilatima.

I benzin i dizel pogođeni su višim cenama sirove nafte, ali je dizel pod mnogo većim pritiskom jer je samog proizvoda manje u odnosu na potražnju. Zato se razlika između cena dizela i benzina toliko dramatično povećala.

Razlika u ceni sada je vanredna

Na dan 5. oktobra, prosečna cena dizela za drumska vozila u SAD iznosila je 6,199 dolara po galonu, u poređenju sa 4,354 dolara za običan benzin. Razlika od oko 1,85 dolara po galonu.

Dizel je u septembru dostigao nominalni rekord od 6,29 dolara po galonu, prema podacima EIA. Početkom oktobra njegova prosečna nacionalna cena i dalje je bila iznad šest dolara.

Ta razlika nije prvenstveno posledica iznenadnog povećanja poreza na dizel ili neke nove promene specifikacija goriva. Ti strukturalni faktori pomažu da se objasni zašto dizel obično košta više od benzina, ali ne objašnjavaju zašto je premija danas toliko velika.

Sadašnja premija posledica je veoma tesnog globalnog tržišta destilata, povrh dugoročnih promena koje su već učinile dizel skupljim gorivom.

Ta razlika je važna jer razdvaja osnovni razlog zbog kojeg dizel normalno ima višu cenu od privremenih faktora koji mogu da izazovu eksplozivan rast te premije.

Rafinerijske marže su posledica, a ne uzrok

Rafinerijske marže naglo su porasle, a veliki proizvođači nafte ostvaruju korist od tesnog tržišta. Ali te visoke marže su posledica ograničene ponude dizela u odnosu na potražnju, a ne prvobitni uzrok nestašice.

Kada su kapaciteti rafinerija poremećeni, izvoz ograničen, a zalihe padaju, vrednost preostalih količina goriva raste. Rafinerije koje mogu da nastave proizvodnju dizela profitiraju od te oskudice, ali oskudica dolazi prva.

Ova razlika je važna jer se visoke marže ponekad navode kao dokaz da su rafinerije odlučile da podignu cene. U stvarnosti je rast marži u velikoj meri reakcija tržišta na nedostatak prerađenih proizvoda.

Dizel je drugačije tržište od benzina

Šira pouka jeste da benzin i dizel možda potiču iz istog barela sirove nafte, ali nisu međusobno zamenjivi proizvodi.

Oni služe različitim tržištima, imaju različite sezonske obrasce potražnje. Zahtevaju različite procese prerade i suočavaju se sa različitim globalnim pritiscima na snabdevanje.

Rafinerija ne može jednostavno da pretvori svaku količinu sirove nafte u proizvod koji je tog dana najskuplji, jer konfiguracija rafinerije, kvalitet sirove nafte, specifikacije proizvoda i fizička ograničenja rada određuju šta može da se proizvede.

Zbog toga obilje sirove nafte ne garantuje jeftin dizel.

Sjedinjene Države mogu proizvoditi rekordne količine nafte, rafinerije mogu raditi gotovo punim kapacitetom, a dizel i dalje može biti skup ako globalno tržište prerađenih proizvoda ostane tesno.

Pre 20 godina benzin je često bio skuplje gorivo. Zatim je dizel dobio strukturalnu premiju. A danas se ta premija dramatično povećala jer je globalno tržište dizela i drugih srednjih destilata ponovo pod velikim pritiskom.

Dok se ta ograničenja u snabdevanju ne ublaže, verovatno je da će dizel ostati znatno skuplji od benzina.