Nezavisne institucije, posebno tužilaštvo, trebalo bi da služe za zaštitu ljudskih prava, ali vidimo da toga nema u Srbiji, ističe Vladica Ilić, pravnik iz Beogradskog centra za ljudska prava. Zbog toga on u situaciji napetosti koje su prisutne u izbornoj kampanji, savetuje građanima da, ukoliko se nađu u situacijama kada im je potrebna zaštita, snimaju sve što se događa, da nikada ne budu sami i da ukoliko dođe do povređivanja dokumentuju svoje povrede.
Oglas
Vladica Ilić je u uključenju u program N1 televizije rekao da ne postoji savršen savet za građane koji mogu da se nađu u sitacijama u kojima su ugroženi, ali ističe da je potrebno da urade sve što je do njih da na što bolji način zaštite sebe i svoja građanska prava.
“Treba da se klone situacija u kojima će biti sami, da na javnim skupovima snimaju svaku spornu situaciju, i službena lica i druge učesnike skupa i to je dozvoljeno zakonom. Ako pretrpe nasilje, odmah to treba prijave, mada od toga, makar po onome što smo do sad videli, nije bilo puno koristi. Treba da dokumentuju povrede, da odu odmah kod lekara i da uredno dokumentaciju dostave tužilaštvima”, objašnjava on.
Apelovao je na građane da u kontaktu sa policijom uvek budu taktični i da ih ne isprovociraju.
“Nažalost, imamo puno primera gde građani, iako jesu u pravu, da se policajac nije predstavio, nije neke stvari uradio u skladu sa pravilima struke, ali policajci to nekad iskoriste da građaninu koji im se odupre stave na teret neko ometanje službenika, pa ga privedu, pa onda još neko i pretrpi zlostavljanje u policiji, i onda od jednog problema se napravi mnogo veći", naveo je.
Dakle, građanin bi uvek trebalo da, kako kaže, vodi računa pre svega o svojoj bezbednosti i da izađe iz neke situacije sa najmanje štete, a da nakon toga, kad iz te situacije izađe, sa svojim advokatom i pravnim savetnikom dogovori strategiju dalje zaštite prava.
Građani nisu dužni da daju iskaze bez advokata
Upozorava da građani nikada nisu dužni da daju iskaze u policiji bez prisustva advokata, bez obzira na svojstvo u kom su, odnosno da li su privedeni, pozvani na razgovor ili nešto slično.
“Uvek mogu da traže prisustvo advokata i osobe od poverenja, ako nemaju novca za advokate. Mada danas mnogi advokati pružaju besplatnu pravnu pomoć građanima koji trpe institucionalno nasilje i neke druge oblike nasilja. Zatim, građani bi uvek trebalo da insistiraju na tome da dobiju primerak sve dokumentacije koju potpisuju. To je vrlo važno za njih da bi tačno znali šta se događa. I svaki put treba da pitaju u kom svojstvu službenici prema njima primenjuju ovlašćenja”, objašnjava Ilić.
Kada su u pitanju ljudska prava, on ističe da su slaba tačka u našem sistemu i policija, i tužilaštvo, i lekari, ali da pravosudni organi snose najveću odgovornost.
“Tužilaštvo služi tome da, i kad se izvršna vlast ‘otrgne’, i kad ne poštuje zakone, da ono bude taj zaštitnik građana. Tome služe nezavisne institucije za zaštitu ljudskih prava. Mi vidimo da toga nema. Dakle, tužioci su, pre svega, odgovorni, za ovu situaciju, naravno i policija, ali kad i tužilaštvo biva pasivno, onda i policija vrlo jasno razume da može da radi to što radi, i da niko za to neće snositi posledice", navodi.
Onda se, kako dodaje, na to nadovežu i neki pritisci na lekare, "gde lekari isto ne odrade svoj deo posla, i na kraju posledicu svega toga trpe građani koji em dobiju batine od policije ili nekih batinaša u režiji vlasti, i nakon toga još možda i završe s nekim teškim optužbama, neosnovanim, ili lažnim kvalifikacijama da su oni napadali službena lica”.
Podseća da je uloga advokata u ovakvim situacijama vrlo važna.
“Mogu da fotografišu povrede, da prisustvuju lekarskim pregledima svojih branjenika, da insistiraju da se sve povrede dokumentuju, da ako postoji rizik od nekog daljeg nasilja, preduzmu neke i pravne korake”, kaže Vladica Ilić.
Teme