Na časovima joge, TikToku i u drugim velnes zajednicama verovatno ste čuli tvrdnju da se napetost zadržava u kukovima. Ovi zglobovi imaju reputaciju svojevrsnih skladišta emocija – ali da li je tačno da na njih utiču stare traume i bolna sećanja?
Oglas
Bol i napetost mišića izraženiji su kada prolazite kroz težak period. Ali da li bi zbog zategnutih kukova trebalo da preispitate svoje mentalno zdravlje? I šta možete da uradite kako biste smanjili napetost u kukovima?
Postoji li veza između stresa i napetosti u kukovima?
Sagovornici Gardijana kažu da kada osetite napetost mišića u telu, verovatno je uzrok jedan od dva moguća faktora.
Prva mogućnost nije jasno povezana sa stresom i podrazumeva da se mišići opiru istezanju čak i kada su opušteni. Takva ukočenost je mehaničko svojstvo koje odražava način na koji su naša tkiva građena i kako ih koristimo.
Druga mogućnost je da su mišići i nervi aktivni na određenom, niskom nivou češće nego što je potrebno. To se često dešava kada su ljudi pod psihološkim stresom.
Međutim, nijedan od ovih uzroka ne može se jednostavno povezati sa onim što ljudi zaista osećaju, niti sa anatomskim mestom na kojem se problem javlja.
Na primer, kada ljudi govore o „zategnutim kukovima“, mogu zapravo osećati bol, neprijatan osećaj zatezanja ili ukočenost – a taj osećaj može poticati iz zadnjice ili leđa, a ne iz kuka.
Ipak, ne postoji posebna sklonost ka vezi između stresa i napetosti kada je reč o kukovima, navodi Gardijan.
Zapravo, dokazi koji povezuju psihičko opterećenje sa napetošću mišićno-koštanog sistema najjači su kada je reč o mišićima ramena, vilice i karličnog dna.
„Nema ničeg posebnog u vezi sa kukovima“, kaže Greg Leman, fizioterapeut, kiropraktičar i stručnjak za biomehaniku, koji podučava zdravstvene radnike nauci o bolu.
Ljudi koji su doživeli traumu, naročito u detinjstvu, podložniji su hroničnom bolu i obično su osetljiviji na bol tokom laboratorijskih ispitivanja. Ali, ponovo, nema dokaza da to u većoj meri važi za kukove.
Šta još može da izazove nelagodnost u kukovima?
Neprijatni osećaji u zglobu mogu biti posledica anatomskih problema. Na primer, ljudi sa veoma plitkim ili veoma dubokim zglobnim čašicama kuka češće osećaju bol, kaže Ebi Čeng, lekarka sportske medicine koja se specijalizovala za poremećaje kuka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu.
Drugi anatomski uzrok je iritacija tetiva ili njihovih burzi ispunjenih tečnošću, koje se nalaze sa spoljne strane kuka. Takva stanja nazivaju se tendinitis ili burzitis. Naročito su česta kod žena srednjih godina i starijih žena.
Druge uzroke je teže utvrditi. Čeng i drugi lekari smatraju da bol u kukovima i leđima mogu izazvati mišići na prednjoj strani kuka koji se skraćuju usled sedenja, kao i druge neravnoteže u snazi i dužini mišića.
Ipak, studije nisu nedvosmisleno povezale skraćene mišiće kuka sa bolom, a mnogi drugi faktori koji prate sedelački način života mogu doprineti nelagodnosti u kukovima kod ljudi koji rade za radnim stolom, kaže Leman.
Na nelagodnost u kukovima može uticati i opšte zdravstveno stanje.
Anatomski problem može „neznatno povećati verovatnoću pojave bola“, kaže Leman, ali stres, loš san, fizička neaktivnost i anksioznost često mogu biti presudni faktori.
Osim toga, osećaj zategnutosti mišića nije pouzdan pokazatelj njihove stvarne zategnutosti.
Leman se sa tim susreće u kliničkoj praksi: plesači se žale na zategnute zadnje lože, „a stopalo im je iza glave“.
Pogledajte još: Kardiolog dr Popović o uticaju stresa na srce
Teme