Mnogi ljudi veruju da je jedenje neposredno pre odlaska na spavanje jedna od najgorih navika za zdravlje i telesnu težinu.
Oglas
Međutim, stručnjaci za ishranu objašnjavaju da nije svaka večernja užina loš izbor. Naprotiv, određene kombinacije namirnica mogu da utole glad, a da pritom ne opterete previše organizam, piše Nova.rs.
Američki magazin Parade razgovarao je sa troje registrovanih nutricionista i postavio im jednostavno pitanje: šta jedu kada ogladne neposredno pre spavanja? Zanimljivo je da su svi dali praktično isti odgovor, ali ne kada je reč o jednoj konkretnoj namirnici, već o sastavu idealne večernje užine.
Njihova preporuka je mali obrok koji sadrži proteine i složene ugljene hidrate, posebno namirnice bogate vlaknima. Takva kombinacija može da pruži osećaj sitosti i doprinese postepenijem oslobađanju glukoze u krv.
Nutricionistkinja Loren Tvig objašnjava da kombinovanje proteina i vlakana može da obezbedi hranljive materije koje možda nismo uneli u dovoljnoj količini tokom dana.
Njena koleginica Mišel Rautenštajn ističe da je cilj jednostavan: utoliti glad, ali ne pretvoriti kasnu užinu u još jednu večeru.
Prema njenim rečima, približno 200 kalorija može da bude koristan orijentir za laganu večernju užinu. Ipak, naglašava da to nije univerzalno pravilo, jer potrebe zavise od osobe, njenog zdravstvenog stanja i prethodnih obroka.
Jedna od preporučenih kombinacija jeste banana sa malom količinom putera od kikirikija. Banana obezbeđuje ugljene hidrate i vlakna, kao i kalijum i magnezijum, dok puter od kikirikija doprinosi unosu proteina i masti.
Druga mogućnost je približno pola šolje mladog sira uz manju jabuku. Sir predstavlja izvor proteina, dok jabuka sadrži vlakna i ugljene hidrate. Ovakva užina može da bude dobar izbor za osobe koje žele nešto zasitnije, a ne žele da pojedu obilan obrok pred spavanje.
Za ljubitelje slanih obroka nutricionistkinja Džulija Zumpano sa Klivlendske klinike predlaže krišku hleba od celog zrna, jedno jaje i kašiku izgnječenog avokada. Jaje sadrži proteine, avokado nezasićene masti, a integralni hleb doprinosi unosu vlakana.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da je važno razlikovati stvarnu glad od želje za hranom izazvane dosadom, stresom ili umorom.
Kada je u pitanju fizička glad, često se javljaju krčanje stomaka, osećaj praznine ili nedostatak energije, naročito ako je od prethodnog obroka prošlo nekoliko sati.
Sa druge strane, emocionalna glad može se javiti i neposredno nakon jela. Tada hrana često služi kao način da se ublaže neprijatna osećanja ili jednostavno kao navika povezana sa večernjim opuštanjem.
Ipak, postoje namirnice koje nutricionisti ne preporučuju neposredno pre odlaska u krevet. Među njima su čips, slatkiši, peciva i sladoled, naročito kada se konzumiraju u velikim količinama.
Razlog je to što takva hrana često sadrži mnogo dodatog šećera, soli ili masti, a relativno malo vlakana i proteina. Zbog toga može da podstakne prejedanje, izazove probavne tegobe ili dovede do izraženijih promena nivoa šećera u krvi.
Poseban oprez savetuje se osobama koje imaju gorušicu ili gastroezofagealni refluks. Njima se preporučuje da poslednji veći obrok završe najmanje tri sata pre odlaska u krevet, jer ležanje ubrzo nakon jela može da pogorša simptome.
Američki Nacionalni institut za dijabetes, bolesti organa za varenje i bolesti bubrega takođe navodi da ovaj vremenski razmak može da pomogne osobama koje imaju noćne tegobe izazvane refluksom.
S druge strane, ni večernja užina nije univerzalno korisna za regulisanje šećera u krvi. Kod ljudi sa dijabetesom, posebno onih koji koriste insulin ili lekove koji mogu da izazovu hipoglikemiju, odluku o dodatnom obroku potrebno je prilagoditi terapiji i preporuci lekara.
Zaključak nutricionista je da nema potrebe odlaziti na spavanje gladan samo zato što je kasno. Ako se glad zaista pojavi, mala i nutritivno kvalitetna užina može biti razuman izbor.
Najvažnije je obratiti pažnju na sastav i količinu hrane, umesto slepo se pridržavati pravila da posle određenog sata ne sme ništa da se jede.
Teme