Birači u kanadskoj naftom bogatoj provinciji Alberta u ponedeljak će odlučiti da li će pokrenuti proces koji bi mogao da dovede do nezavisnosti.
Oglas
Glasanje u ponedeljak nije neposredni referendum o nezavisnosti, ističe ABC News. Alberta, u kojoj se nalazi većina dokazanih kanadskih rezervi nafte – četvrtih po veličini u svetu – odlučiće da li će ostati provincija ili će započeti pravni proces koji bi vodio ka budućem referendumu o otcepljenju.
Više od 1,35 miliona stanovnika Alberte, odnosno 43 odsto birača sa pravom glasa, glasalo je unapred ili putem posebnih glasačkih listića pre referenduma u ponedeljak, što je daleko više od 810.000 ljudi koji su glasali ranije na pokrajinskim izborima 2023. godine.
Međutim, čak i ako stanovnici Alberte odbace predlog, separatistički lideri kažu da pokret, koji je od marginalne ideje prerastao u političku snagu u provinciji, neće nestati.
Kanadski premijer Mark Karni pozvao je stanovnike Alberte da ne uzimaju ishod glasanja zdravo za gotovo i zatražio odlučujući rezultat, završavajući dvodnevnu predizbornu kampanju u svojoj matičnoj provinciji.
„Glasajte kao da budućnost Kanade zavisi od toga, jer zaista zavisi“, rekao je Karni na skupu za očuvanje Kanade u petak u Edmontonu, gde je odrastao.
Glasanje se održava i u trenutku kada se Alberta oporavlja od smrtonosnog požara koji je tokom vikenda izbio u vojnoj bazi kanadskih oružanih snaga Vejnvrajt, u kojem su tokom vojne obuke poginula četiri pripadnika vojske, a povređeno 39 osoba, među kojima je 19 zadobilo teške povrede.
Karni je to nazvao jednom od najtežih tragedija u mirnodopsko vreme za kanadsku vojsku na domaćem tlu i naredio da se zastave širom zemlje spuste na pola koplja.
Premijerka Alberte Danijel Smit, koja je raspisala referendum iako se protivi nezavisnosti, nedavno je navela rezultate ankete prema kojima samo 22 odsto građana podržava otcepljenje, ističući da je i taj procenat i dalje previsok.
Najveće ovacije koje je Karni dobio na skupovima u Kalgariju i Edmontonu usledile su kada je govorio o diverzifikaciji kanadske trgovine i smanjenju zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država.
Okupljeni su na oba događaja prasnuli u aplauz, što je pokazalo koliko su Trampov trgovinski rat i pretnje aneksijom podstakli kanadski nacionalizam, čak i u tradicionalno konzervativnoj Alberti.
Karni je postao neuobičajeno popularna ličnost u konzervativnoj Alberti, gde su se liberalni premijeri Kanade dugo suočavali sa nezadovoljstvom zbog savezne energetske politike.
Karni je zauzeo pristup naklonjeniji energetskom sektoru, podržavši predloženi naftovod do pacifičke obale i udruživši se sa Smit u iskazivanju jedinstva protiv nezavisnosti.
Karni je upozorio da se referendum održava u „najgorem mogućem trenutku“ i pozvao stanovnike Alberte da ne koriste svoje glasove samo kako bi poslali poruku Otavi.
Smit, koja se često sukobljavala sa Džastinom Trudoom, pohvalila je Karnija zbog poboljšanja odnosa.
„Mislim da se možemo složiti da je u poslednjih 18 meseci došlo do nekih stvarnih promena“, rekla je u petak.
Smit je raspisala referendum kojem se protivi, odražavajući pritisak separatističkih aktivista unutar svoje vladajuće Ujedinjene konzervativne partije, koji su joj pomogli da dođe na vlast. Neki od tih aktivista pomogli su da se 2022. godine smeni bivši premijer Alberte Džejson Keni.
Keni je rekao da je separatizam tradicionalno bio marginalna ideja, a da su stranke koje se zalažu za nezavisnost obično dobijale samo jedan ili dva odsto glasova. Naveo je da je pandemija mobilisala aktiviste besne zbog mera javnog zdravlja i ovlašćenja vlade.
Separatistički lider Džef Rat rekao je da su ga savezne obaveze vakcinacije protiv kovida 19 navele da se okrene nezavisnosti, dok je Tanja Klemens, kopredsedavajuća organizacije „Neka Alberta odluči“, rekla da su pandemijska ograničenja podstakla političko organizovanje.
Kit Vilson, drugi kopredsedavajući te grupe, bio je vodeći advokat konvoja kamiondžija iz 2022. godine, koji su nedeljama protestovali protiv obavezne vakcinacije i drugih ograničenja uvedenih zbog kovida 19, poput onih da kamiondžije - dok su sami u svom vozilu - nose maske.
Vilson tvrdi da nezadovoljstvo u Alberti ima dublje korene.
S obzirom na to da je veliki deo stanovništva Kanade koncentrisan u Ontariju i Kvebeku, liberalne vlade mogu da pobeđuju na izborima bez značajne podrške u Alberti, zbog čega je ta provincija podložna saveznim politikama kojima se protivi njen energetski sektor.
Vilson tvrdi da predloženi Karnijev naftovod „Pacifik link“ ilustruje nefunkcionalnost sistema, navodeći da su savezna ograničenja obeshrabrila privatna ulaganja i da bi poreski obveznici mogli da završe finansirajući taj projekat.
Vilson odbacuje mogućnost da Alberta postane američka savezna država.
„Ne zanima me da jednog gospodara, koji upravlja budućnošću moje dece i nalazi se u Otavi, zamenim novim koji se nalazi u Vašingtonu“, rekao je.
Vilson je rekao da je kampanja za referendum pokrenula raspravu o mestu Alberte u Kanadi kakva do sada nije viđena.
Drugi separatistički lideri nastojali su da uspostave kontakte sa Trampovom administracijom, piše ABC.
Rat i drugi zagovornici nezavisnosti sastali su se tri puta sa zvaničnicima Stejt departmenta SAD u Vašingtonu kako bi razgovarali o budućnosti Alberte.
Poglavica Šeldon Sanšajn iz zajednice Kri Sturdžon Lejk rekao je da Alberta ne može da napusti Kanadu bez saglasnosti starosedelačkih naroda, pozivajući se na sporazume koji su sklopljeni pre nego što je provincija osnovana.
Rekao je da će njegova zajednica ostati deo Kanade čak i ako stanovnici Alberte glasaju za nezavisnost.
Sanšajn je osudio sastanke separatističkih lidera sa američkim zvaničnicima.
„To je apsolutna izdaja naroda Kanade i naroda Alberte“, rekao je.
Teme